Пише: Бранислав Предојевић
Иако у грубим цртама препричан заплет мини-серије „Исконска Америка“(America Primeval), у којем бијела жена са дјететом инвалидом у пратњи нијеме индијанске дјевојчице и опасног водича, путује кроз дивљину Јуте у вријеме рата мормона, војске САД и Индијанаца средином 19. вијека, дјелује као лоша шала на тему политичке коректности, у рукама режисера Питера Берга и сценаристе Марка Л. Смита добили смо сушту супротност поменутим трендовским диктатима и прву велику серију у 2025. години, те један од најбољих вестерна дуго година уназад.
Сходно наслову свог пројекта Смит, познат по сценарију за култни ревизионистички вестерн „Повратник“(али и бројим другим хорор и сф филмовима попут „Рупе“, „Поноћног неба“), створио је мрачну и сурову сагу о освајању запада Америке, километрима удаљену од пионирског идеализма класичног вестерна, али и модерних прекрајања историје према постулатима вок културе.
Његова прича лабаво базирана на историјским чињеницама у свом централном фокусу прати жену Сару Холовеј (Бети Гилпин) која са сином Девином (Престон Мота) покушава стићи до супруга у рударском граду у Стјеновитим планинама, уз помоћ полудивљег водича и усамљеника Исака Рида (Тејлор Кич), док се у другом фокусу развија позадинска прича изграђена на основу стварних историјских сукоба око утврђења Форт Бриџер на територији Јуте и крвави обрачуни припадника Мормонске цркве, досељеника са истока, војске САД и индијанских племена у његовој околини. Комбинујући ове двије линије приповиједања Смит и Берг мајсторски намећу жесток наративни темпо, којим додатно наглашавају упечатљивост кључних карактера, док са друге стране шокирају публику сировим и крвавим приказом живота и смрти на граници Дивљег запада, дијеметрално супротним од лажног идеализма ретуширане историје. Смитов наратив води главне јунаке кроз немилосрдну борбу за опстанак постављену унутар контекста немилосрдног доба. Мрачне, оштре приче у којима протагонисти трпе незамисливе опасности, одражавајући сирово насиље западне границе, гдје свака невиност и спокој губе упориште пред мржњом и страхом, а опстанак остаје једини приоритет пред константним налетом опасности.
У пустој и непрегледној дивљини запада Америке све је опасно, али највећа опасност ипак стиже од човјека, којем је туђи живот јефтинији од метка, нема овдје врлих пионира цивилизације, добрих Индијанаца и побожних вјерника, сви редом лажу, отимају и убијају како би се домогли земље која ће бити само њихова, без обзира колико ће крви бити просуто по њој. Досељеници убијају Индијанце, мормони убијају и једне и друге, Индијанци узвраћају ударац, несвјесни да губе рат, а било какав покушај идеализма и доброте, углавном заврши у насиљу и крви. Смитова вјерна реконструкција дивље границе не робује историјским чињеницама, јер је он свјестан да је ово ипак фикција, а не историјски документарац и сходно томе он доста боље развија причу око измишљених ликова, него око историјских јунака, на трагу бруталне атмосфере ревизионистичког вестерна 70-их или пригушене страве прозе Кормака Макартија.
Можда његова прича упадне у одређене нелогичности у финишу, како би појачао драматику за гледаоца (недосљедне сцене са Јакобом Пратом, вукови који нападају људе умјесто коња и сличне прилично сувишне хорор сцене), али Бергов изванредан смисао за режију акционих сцена (неке су, попут напада на караван, чиста класика за себе) и маестрална игра глумачког ансамбла с лакоћом премосте ријетке моменте конфузије у расплету и мањак емоционалне увјерљивости. Ослонац на снажне ликове и глумце способне да их изнесу на прави начин, у случају вестерна, увијек је сигуран избор, али лакоћа и увјерљивост с којом Кич тумаче Исака, човјека који је изгубио све, осим вјештине да са лакоћом сије смрт око себе или Гилипинова жену која у суровом мушком свијету покушава да спаси властито дијете по сваку цијену, дословно изазива дивљење према њиховом таленту, као и према мајсторству, којом остатак ансамбла прати главни глумачки тандем у пловидби до катарзичног финала.
Бранислав Предојевић: “Луталице из Сјене” (024): Зовите ме Номи
Сурово дивљаштво, крваво насиље и бескрајна похлепа надолазећег капитализма, које је уграђено у темеље Америке, овдје је откопано у својој прљавштини и извучено из мрака на свијетло дана, беспријекорно снимљено, мајсторски одглумљено и крајње увјерљиво повезано у ауторску цјелину, која функционише једнако добро и као мрачни вестерн, напета акција и потресна људска драма. Евентуални пропусти су ту да нас посјете да су га створили живи људи од крви и меса, који свој посао раде искрено и посвећено, а досадни перфекционизам остављају вјештачкој интелигенцији или кенсел нападачима.
Извор: Глас Српске
