Почетак ће јуна, седма годишњица смрти Мухаммада Алија. Многе су пјесме инспириране Алијем или га се спомињу, од Пеарл Јамове „Not for you“, до Faithlessove-ове „Мухамед Али“. Мање је познато да га је опјевао и гуслар из Рожаје, планинског градића на сјевероистоку Црне Горе
„А од бокса већа му је слава / Што се бори за човјечја права / Кад позваше њега у Армију да на рату иде у Азију / За неправду да се тамо бори / И азијске народе покори / У Вијетнам да убије браћу / Рече Али праву и најкраћу / Нећу ићи у рат на кланицу / Него волим лежати у тамницу / Воли Али у затвор лежати но слободу туђу отимати.“
Почетак ће јуна, седма годишњица смрти Мухаммада Алија. Многе су пјесме инспириране Алијем или га се спомињу, од Перл Џемове „Not for you“, у којој „Мухаммад погађа истину“, до Faithlessove-ове „Мухамед Али“ у којој Макс Џез пјева да се његова љубав према себи родила из љубави према Алију и да би бос прошао кроз пакао за њега, од момента кад га је први пута гледао па до данас.
Музичке нумере америчких и британских бендова надалеко су познате, а далеко су мање познати стихови које смо цитирале на почетку овог текста. Ради се о дијелу пјесме о Алију коју је 1974. године испјевао гуслар из Рожаје, планинског градића на сјевероистоку Црне Горе. Тих седамдесетих кад је пјесма настала Рожајама су се дословно ударали нови путеви, развијала се дрвна индустрија, ширила фирма Горњи Ибар, у кућама гледао и слушао бокс. Није сигурно тко је аутор пјесме, барем ми овђе не желимо са сигурношћу тврдити, јер је прије пар година, када је пјесма објављена на Фацебоок страници Рожаје вијести, настала расправа о њеном аутору. Обитељ гуслара Суће Нурковића тврдила је да је аутор он и да је пјесму 1974. послао поштом Алију. Обитељ гуслара Мурата Куртагића тврдила је да је пјесму написао он и да ју је такођер поштом послао Алију 1974. године.
Тко је гуслио, гуслио је, сигурно је да Али остаје опјеван у планинама Црне Горе. И то пунокрвно, у свој својој опасној и бескомпромисној истини, без трагова умиљате и плошне иконе. Како пише америчка ауторица Џојс Керол Оатес, Алију је као црном боксачу било намијењено да се самозатаји. Спектакл снажног црнца у рингу морало се ублажити – сваки је црни боксач прије њега морао бити суздржан, постати „црнац за бијелце“.
Кад је, примјерице, боксач Џо Луис 1930-их и 1940-их освајао наслове за Америку, спортски коментатори су га стално „враћали на мјесто“, писали да је „летаргични обојени дечко који једе пилетину“. С једне је стране био „прототип црног дивљака“, с друге „почасни бијелац“ у друштву у којем су црнци још увијек били посве обесправљени. Каријеру је завршио радећи као домаћин у клубовима у Лас Вегасу, без кинте и овисан о дрогама.
„Млади Касијус Клеј одбио је играти ту улогу. Није хтио бити ‘црнац бијелог човјека’, ишта бијелог човјека. Срце шампиона је ово – човјек који никада не одбацује своје најдубље вриједности, никада не попушта“, пише Оатес. Под „срцем“, прецизира Оатес, не мисли на техничку вјештину, чак ни необичну снагу, издржљивост или амбицију, него на нешто попут величине духа. У Алија је дух био енорман, а на ван је излазио некако посве обично, неопсједнут властитом грандиозношћу. Чак и онда кад је за себе понављао да је највећи – у томе је била само доза нужног безобразлука и спасоносног хумора.
Године у којима је био изгнан од бокса и означен као издајица, Али није само стоички отрпио, него је политички дјеловао и суосјећао с другима, ширио разговоре у којима се проказивало слојеве и сјецишта друштвене неправде. Као што је једном рекао: „Бокс није био ништа. То уопће није било важно. Бокс је био само начин да се упознам са свијетом и да свијет упозна мене.“ И зато, задњим стиховима гуслара из Рожаје: „Мохамед је боксер свих времена / И овиме је пјесма завршена.“
Ивана Перић
Извор: Српски Демократски Форум
