Savine vide su putni prevoj i ujedno proširenje pored puta iznad Peći ka Kuli odnosno na granici sa Crnom Gorom. Tu je oduvek postojala jedna baraka gde su se smenjivale tržišna, finansijska i druge inspekcije, zaustavljana su vozila i vršene rutinske kontrole i pregledi. Nema govora da je to pojmovno mogao biti legitimni vojni cilj. Ipak, trećeg maja 1999. NATO avijacija izvršila je udare na prevoj Savine vode kada je na tom potesu bio civilni autobus koji je inače redovno saobraćao na liniji:Podgorica – Đakovica kao i tri putnička vozila i nekoliko poznatih inspektora. Kako sam prilazio licu mesta nastavljeni su vazdušni udari, odjekivale su teške detonacije, ali i ljudski jauci i dozivanje u pomoć. Ustanovio sam da je NATO najpre taj putni prevoj zasuo sa par bombi od po tonu (krateri prečnika 18-25 metara, dubine 3-4 metra) pa onda nastavio sadistički da kasetnim bombama ubija potpuno nedužne civile koji su bežali sa tog brisanog prevoja i iz civilnog autobusa ka zasecima kanjona nastojeći da se zaklone i nađu spas. Niko u tome nije uspeo.
Na nekoliko stotina metara na nebu iznad uviđajne ekipe s kojom sam prilazio licu mesta da bi izvukli oni kojima treba pomoć i obaviti uviđaj videli su se kontejneri kako se otvaraju i ispuštaju stotine kasetnih bombi (žutih sa sitnim smb padobranima). Na nekoliko koraka od stena kao zaklona na čistini, počeo sam ih zaticati. Prvo sam ugledao mog velikog druga i divnog čoveka Ranka Dedića. Kako sam prolazio između svih krhotina, kasetnih “nedetoniranih bombi” i delova ljudi, prepoznao sam i Zvonka Tomovića, pa Gorana Radevića, supruga moje koleginice Stane, pa konobara iz hotela Metohija, Miodraga Guberinića, onda Ognjenovića, pa Bukumirića, Vulikića.. Ubijana je mladost tim i takvim redom užasa i bola koji je razarao dušu i raznosio nebo moje Metohije.
Najmanje 17 nevinih ljudi, među kojima mnoštvo žena i dece je prosto izmasakrirano a blizu 50 ljudi ranjeno i osakaćeno da pati, pamti i strada do smrti. Načelnik pećkog OKP Bato Bulatović, profesionalac i čovek brinuo je o svemu. Jedno dete, tri godine starosti prezimena Mićunović bilo je teško osakaćeno.. a krupna žena u dimijama na stepeništu autobusa je isečena šrapnelima kasetnih, mrtva, oči otvorene. A vozač autobusa je prepolovljen tu do prvog točka autobusa. Zatečen, sam. Unutar autobusa se sve viorilo na sve strane. platna, zavese, u prvi mah neprepoznatljivi delovi odeće i stvari ali i ljudskih tela. Shvatio aam da se mora ići dalje, da ne smem da stanem. Važno je bilo tada ne zastati, ne klonuti, ostati trezven, jak, razmišljati kratko i brzo. To je zov duga rodu, zavet je ono što ti osećaš i znaš. Nije to nikakva imaginacija. Prosto, istina je.
Na jednoj olupini od kontejnera iz kojih su ispuštane kasetne bombe crnim sprejom bilo je ispisano: “Best wishes from Jack”. Obavljene su uredno sve propisane krim-tehničke i druge uviđajne radnje, kao i evakuacija ostalih, preživelih, ranjenih i ubijenih. Jako se teško prilazilo stradalim i ranjenim, jer je čitav prevoj Savinih voda bio zasut kišom kasetnih bombi, podlo podešene da se na više nepredvidljivih načina aktiviraju: ili dodirom; ili na blizinu telesne temperature ili na određeno vreme. Za takav talenat i takvu maštovitost u iznalaženju načina da se varaju i prevare ljudi da bi se ubili potrebna je posebna sklonost i da spadaš u najgoru postojeću ljudsku vrstu. Nema sumnje da je NATO po tome i paradigma i – neprikosnoven.
Ostatak dana do duboko u noć proveo sam s niškim lekarima u OB u Peći, gde su izvršeni spoljašnji pregledi leševa, jer smo bili onemogućeni da ih transportujemo na obdukciju u Prištinu, pošto je sve mostove ka Prištini, NATO već uništio. Trebalo je reći srodnicima koji su okupirali bolnicu da nada iz njihovih očiju mora prestati da traje. Svi su hteli videti svoje, uveriti se lično, što nije bilo ni pravno moguće ali ni humano da iko vidi tako izmasakrirane svoje najbliže. Jedan ipak jeste. Sutradan sam ponovo po pozivu policije izašao na isto mesto ne znajući o čemu je reč. Samo nekoliko stotina metara dalje na kolovozu zatekao sam prevrnut i izrešetan golf. Ispostavilo se od dejstva jedne kasetne bombe koja je tu dospela nastradala su dva mladića. Život je tom prilikom izgubio izvesni Otašević, po sećanju iz Berana, a suvozač je sa teškim povredama hospitalizovan. To je zlo koje nikad neće prestajati. Savine vode su putni prevoj poviše moje Peći, nadomak moje Crne Gore, danas članice NATO.
Dr Vladan S Bojić, advokat
Izvor: IN4S
