Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Драган Бјелогрлић је снимио још један одличан филм. „Чуварима формуле“ успио је да сачува формулу изванредне креације. Из скромног потенцијала овдашње продукције и наше економске осредњости, Бјела се опет досјетио оригиналне приче и на крилима маште и несвакидашњег талента младих глумаца – створио ремек-дјело. Пошао сам у биоскоп са страхом да ћу видјети блиједу копију „Опенхајмера“ или „Чернобиља“, знајући сличност теме а значајан мањак услова да се сними нешто налик овим америчким достигнућима.
Међутим, Бјелогрлић је ескивирао искушење копирања већих од себе, и ушао са једном сасвим новом, бајковитом фабулом. Бајком у којој су вилењаци, чаробњаци и „добри тролови“, обични људи. Људи који су својом добротом превазишли блоковске, ратне подјеле и – надмудрили ланац зла.
Па још кад се томе дода арома истине, због заснованости сценарија на истинитим догађајима, просута истим оним шармом којим нам је презентован „Монтевидео“ или „Сјенке над Балканом“ – добијамо филм за уживање. Филм који нам је баш требао.
До читања у сљедећем броју….
