Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Бес, туга и „ја па ја“ – текстови песама све једноставнији и са више егоцентризма и понављања

Журнал
Published: 1. април, 2024.
Share
Модерна музика, (Фото: Vulture)
SHARE
Модерна музика, (Фото: Vulture)

Текстови песама, током последње четири деценије, постајали су све једноставнији, исте речи се више понављају, стихови чешће одишу љутњом и опседнутошћу собом, показују резултати истраживања.

Ако вам се чини да су песме некад биле боље, не правдајте то само већим бројем сопствених година, не лежи разлог само у томе што „старите“.

Европски истраживачи анализирали су речи у више од 12.000 песама на енглеском језику у неколико жанрова од 1980. до 2020. године.

Уочена је репетитивност и све израженија једноставност стихова. Текстови су такође постали испуњенији љутњом и све је присутнија опседнутост собом у последњих 40 година, показала је студија, поткрепљујући мишљења мрзовољних остарелих обожавалаца музике широм планете.

Тим европских истраживача анализирао је речи песама на енглеском језику у жанровима реп, кантри, поп, R&B и рок објављеним између 1980. до 2020. године.

Пре него што су приступили објашњавању како су текстови постали једноставнији, научници су у студији истакли да је легендарни амерички кантаутор Боб Дилан, који се прославио 1960-их, добио Нобелову награду за књижевност.

Водећа ауторка студије Ева Цангерле, стручњак за системе за препоручивање на аустријском Универзитету у Инсбруку, одбила је да издвоји новијег уметника који има једноставне текстове.

Међутим, нагласила је да текстови могу бити „огледало друштва“ које одражава како се вредности, емоције и преокупације неке културе мењају током времена.

„Оно чему смо такође сведоци у последњих 40 година је драстична промена у музичком пејзажу – од начина на који се музика продаје до начина на који се музика прави“, истакла је Цангерлеова.

Током четири деценије које су анализиране, више пута су се дешавали преокрети у нашину на који људи слушају музику. Плоче и касете из 1980-их уступиле су место це-деовима током деведесетих, а затим је долазак интернета довео до данашњих платформи за стримовање.

За потребе студије објављене у часопису Scientific Reports, истраживачи су анализирали емоције изражене у стиховима, пратили колико је различитих и компликованих речи коришћено и колико често су се понављале.

„У свим жанровима, текстови су током времена постајали све једноставнији и репетитивнији“, резимирала је Ева Цангерле.

Бес, туга и „ја па ја“

Резултати су такође потврдили претходна истраживања која су показала смањење позитивних, радосних текстова током времена и пораст оних који изражавају бес, гађење или тугу.

Текстови су такође постајали све отворенији ка опседнутост собом, а речи као што су „ја“ или „мој“ постају много популарније.

Број поновљених стихова највише је порастао у реп музици током ове четири деценије, прецизирала је др Цангерле додајући да је очигледно ту највише и самог текста.

Према њеним речима, хип-хоп је постајао све више љут, а предњачи и када се упореди са осталим жанровима.

Истраживачи су такође желели да утврде кој1е песме обожаваоци различитих жанрова траже на сајту Genius посвећеном текстовима песама.

За разлику од других жанрова, љубитељи рока су најчешће тражили текстове старијих песама, а не нових хитова.

Рокенролу је опала популарност последњих деценија, а то би могло сугерисати да се обожаваоци окрећу песмама када је жанр био на свом врхунцу, а не песмама актуелних бендова.

„Други начин на који се музика променила је то да је првих 10-15 секунди нумере постало одлучујуће за то да ли ћемо прескочити песму или не“, објашњава професорка.

Претходна истраживања су такође показала да људи ових дана више слушају музику пасивно, да им свира док раде нешто друго.Једноставно речено, песме у којима већи део одлази на рефрен којим се понавља једноставан текст изгледа да су популарније.

„Стихови би данас требало да се лакше памте зато што су и направљени тако да их није тешко запамтити. То ми се често дешава када слушам радио“, закључила је Ева Цангерле.

Извор: Гардијан
Превод: РТС
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article „Шворц, луди и жељни доказивања“: Како су настали Симпсонови, ко их је створио и шта је била инспирација за Барта
Next Article Урушавање моста „Франсис Скот Ки”

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Научница Александа Клисић међу 2% најутицајнијих научника свијета

Међу именима научника Универзитета Црне Горе који су на престижној Станфордовој листи која броји 2%…

By Журнал

УН: 70 % убијених у Гази су жене и деца, то није колатерална штета

Жене и деца чине 70 одсто убијених у сектору Газа и то се не може…

By Журнал

Почела настава у Гимназији “Свети Сава” у Подгорици

Настава у православној Гимназији “Свети Сава“ у Подгорици почела је прекјуче, а док се не…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Ко су највећи произвођачи литијума на свету?

By Журнал
ДруштвоКултура

Разноврсни органски молекули откривени на Марсу

By Журнал
КултураНасловна 6

Милош Црњански и Његош

By Журнал
КултураНасловна 3

Стефан или Стјепан

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?