Пише: Милија Тодоровић
Успаваној и полуприсутној скупштинској већини изгледа да је промакао опасан тон у тиради Андрије Николића (ДПС) да ће се његова партија борити за своја увјерења демократским и законским средствима док „за то буде услова“. У наставку је Николић додао да ће ДПС онда „кад понестане услова“ прећи на неки други вид борбе !?
Све је то Андрија Николић рекао у елегичном спјеву посвећеном општем обраћању пажње на то шта говоримо, како се изражавамо, како указујемо и другима лијепимо етикете о везама са криминалом, о убиствима, о екстремизмима и сл. Николић је дјеловао као полазник неког будистичког, медитативног курса кога (и његове партијске другове) убија свака „прејака ријеч“. И образа ми, његов јучерашњи вапај да пазимо на преоштар рјечник могао би да уђе директно у уџбенике.
Могао, да није контекста који нам је добро познат и из кога излазе (годинама уназад) квалификативи за све неистомишљенике ДПС, како су „издајници ЦГ“, „слуге окупатора“, вјерници „цркве Србије“, „четници“, „малигни утицај“… итд. А кад знамо за тај контекст, најмање сто можемо рећи да је Андрија Николић лицемјер када из скупштинских клупа упозорава да „сви имамо дјецу“ те да „оштре квалификације“ о вези ДПС- а и криминалних кланова, могу да нанесу штету и недужнима.
Свештеник Никола Пејовић: Најважније да су повријеђени ван животне опасности, утврдити све околности
Но, лако ћемо за његово лицемјерство. Да се вратимо на опасни тон којим поручује да се ДПС неће држати демократије као пијан плота. Односно, ево да буде по скупштинском стенограму, да ће се држати демократских правила „док за то буде услова“. Порука на први поглед звучи логично: ако нема услова, нема ни демократије. Па је ли? У чему је онда опасност ове Николићеве поруке?
Па у томе што нам, између редова, овај партијски гласноговорник поручује да ће они у ДПС-у (пр)оцјенити када има а када нема услова за демократију. Другим ријечима, ДПС је склон да пређе на не-демократске методе када њихов почасни предсједник процијени да је вријеме „за шуму“. Морам подсјетити да смо „тај (њихов) филм већ гледали“. На Крушевом ждријелу приликом једног црквеног обреда 2021; на цетинским улицама приликом најаве преиспитивања рада ФЦЈК; почетком 2025 када су покушали да инсталирају студентски покрет који се од „Камо сјутра“ преобликовао у „мало сјутра“… итд.
Ријеч је листом о непријављеним скуповима, без јасног организатора (имена и презимена) са неурачунљивим и агресивним анти-црквеним и анти-српским порукама. И да, да не заборавим перформанс СУБНОР-а (или шта је то већ у условима када немамо више нити једног живог борца НОБ-а) на Горици и оргијастичко урликање упућено градоначелнику Подгорице. А сјетићу се и АФЖ циркуса испред зграде РТЦГ када је у емисији требало да гостује свештеник СПЦ како би изрекао црквени став о једном јавном питању.
Свештеник Никола Пејовић: Најважније да су повријеђени ван животне опасности, утврдити све околности
Дакле, револуција у најави. Недемократска агресија заогрнута родољубљем. Вербално и бучно „пребијање“ и „гетоизирање“ неистомишљеника. А све то, јер „нема услова“ за владавину ДПС једноумља.
И позив, самим тим, скупштинској већини да се пробуди и да прати шта им прича опозиција. Пред њиховим успаваним носом. Или је њихов нос прошетао до скупштинског WC или ресторана. На исто нам дође
