Дошло неко такво вријеме да се 13. јул слави у осами. Или у друштву Михаила Лалића. Пише: Александар Живковић „Сјећање ми је замагљена крчевина: неки пањеви огорјели, накривљени, други пали, трећи труну невидљиви у травуљини.“ Тако почиње Михаило Лалић, нешто што сада читамо као аутобиографску прозу, Сјећање ми је – рукопс необјављен за живота (Партенон, … Настави са читањем Александар Живковић: Опет с Лалићем, мајстором реченице