Пише: Александар Живковић
Данас литургијски почиње редовно засиједање Светог Архијерејског Сабора СПЦ. За разлику од претходних година када су најављиване теме Сабора, попут регулисања односа са Македонском црквом, увођење већег броја митрополита, прошле године, ове године су присутни тек незваничне најаве неких одлука саборских отаца. Разлог томе је, вјероватно, ионако до максимума узаврела политичка и медијска сцена у Србији, на којој нема много мјеста за разматрање каткад главоломних унутрашњих црквених проблема.
У том контексту, помиње се повећање броја епархија у Србији, арондацијом постојећих. Таквих идеја било је и раније, говорило се да би оптимално било да једна епархија има око стотину парохија. С друге стране, напуштање села и демографски слом, угрожавају одрживост тако пројектованих епархија. Треба наћи мјеру. Кандидата за нове епархијске архијереје има доста већ међу викарима ЊС патријарха, и можда би се заиста могло приступити креирању нових епархија.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Поред тога, упражњене су Митрополија загребачко-љубљанска, већ дуже вријеме, и епископија аустријска. Кратак рад Сабора, очекује се да буде завршен у суботу 17. маја, указује да ће уз разматрање уобичајених извјештаја, горе наведена питања бити у центру пажње. Политичка ситуација у Србији одређиваће праћење Сабора у јавности, могуће је да ће се поводом ње огласити и сам Сабор у духу Васкршње посланице. Стање вјерујућег народа на Косову и Метохији захтијевало би и планирање интензивније харитативне дјелатности на свецрквеном нивоу. Односи са другим помјесним православним црквама највише зависе од канонски исправног рјешења црквеног питања у Украјини, и ту се ставови Сабора неће мијењати.
