Пише: Редакција
Премијер Спајић, с обзиром на функцију коју обавља, сразмјерно је мало присутан у медијском простору. Имамо ли у виду начин на који се политика практикује и презентује, не само у Црној Гори, већ и на читавом постјугословенском простору, одлука да се медијски не експонира прекомјерно може му само служити на част.
Ипак, и у таквој одлуци ваља имати мјеру. Премијерска функција је, прије свега и изнад свега, јавна и зато сваки премијер има моралну обавезу да јавност информише и да са њом комуницира.
Начину на који Спајић испуњава ту обавезу нема се шта приговорити, осим обима и интензитета те комуникације. А ствар је крајње једноставна, тамо гдје јавност остане ускраћена за информације, она ће ту празнину попуњавати гласинама и полуинформацијама.
Премијер Спајић, упркос критикама, чињенично ради добар посао. Доказ за ту тврдњу лежи у убрзаном приближавању Црне Горе Европи, али и у извјетравању националних тензија из дјеловања Владе. То не значи да су сва национална питања у Црној Гори ријешена, чак напротив, али премијер је мудро одабрао да Влада не усложњава та питања и да отвори простор за њихово систематично, дугорочно и, изнад свега, институционално рјешавање.
Зато је од пресудног значаја да премијер Спајић мало више буде јавна личност и да што чешће разговара са јавношћу. Јер и најбоље обављен јавни посао ће остати ускраћен за јавно признање ако није објашњен и разложно представљен јавности.
