Biti svoj?
Biti drugoga?
To je nedoumica ovog jezika
koji se boji vlastitog zvuka.
Uprkos jasnoj boji glas,
i greška može da bude
pogrešno shvaćena.
Oni koji se bude iz dugog sna,
na javi skraćuju rečnik.
Neka se najavi štednja:
svaka reč treba da je
najmanje dvoznačna,
jedna misao dovoljna
bar za dve glave.
I pamet je skuplja.
I pamet se skuplja?
U igri gluvih telefona
nesporazum donosi olakšanje.
Poruka se obelodani
tek kada promeni smisao.
Judita Šalgo (1941-1996)
Iz knjige Život na stolu, Nolit, Beograd, 1986.
