Пише: Лука Радоњић
Овогодишњи Видовдански скуп је, као и прошлогодишњи, изазвао лавину негативних коментара једног дијела јавности која себе из милоште зове ,,грађанском“. Нема их много али су много гласни. Чак ни то што је Вучић најавио изборе, није их привукло кампањи против режима, него су се дали у јуриш на естетику и реторику студентског скупа у Краљеву.
Прошле године је било слично али у значајно већем обиму. Франкфурт Алгемајне Цајтунг (уз пренос Дојче веле на српском), Данас, Пешчаник, па хрватски јутарњи и вечерњи листови од јутра до вечери, уз пратеће вокале ДПС пропаганде из Црне Горе и срџбу Андреја Николаидиса и оног другог, случајног Србина из Бања Луке (Николаидиса са Темуа), показали су велику забринутост за Србију, због професора Мила Ломпара и његовог говора. Док су студенти и грађани бројали модрице и пријаве, ови критичари су узнемирено бројали колико се пута помињу Косово и Срби у видовданским говорима, снебивали се и враћали у несвијест. Чак ни то што је Ломпар у свом говору одржао час и о националним и о демократским вриједностима, о спољном и о унутрашњем суверенитету, није било довољно да медијски напад буде блажи, напротив, повезивање овим тема у једном наративу пригодном за догађај, празник и државу у којој се обиљежава, као да је додатно мотивисало пропагандне дактилографе.
Видовдански скуп у Краљеву у организацији студената, био је скромнијег домета него прошлогодишњи на Славији, па ни одјек није био превелики али агресија и ,,режање“ на студенте, нису изостали и трају и данас. Тврди се, да студенти немају програм осим „пумпања“, и да су им говорници ретроградни.
Упали људи као на пијацу, пипкају, диркају, коментаришу сваку ријеч… Грбовић из ПСГ пипка јабуку каже претврда је, Лазовић из ЗЛФ куцка у лубеницу и вели ова сигурно није слатка, она из ССП се жали на паприке да су љуте… Мислим, људи скроз у неком свом филму. Елем, послушао сам говоре, видио и чуо студенткињу са Космета, којој су се и лице и рамена и сва душа дали у искреност снажних порука које је послала, па студента који је лансирао енергичне, једноставне и нормалне поруке, па рецитацију Ракићеве пјесме ,,На Газиместану“… И нисам уочио шта је спорно у порукама и наступима? Говорили су млади људи о основним правима и слободама. Поменули традицију, поменули Србију.
А жалбе се пишу и на учешће самосталне посланице Јелене Павловић, јер је ето била раније у Несторовићевом покрету. Не можемо да се не запитамо, гдје су они били раније? Трчкарали за разним ,,билчицима“ и сличнима да би их на крају сви ови прописно извозали, а са тих адреса стигла им порука малтене ‘па добро, СНС крадуцка и бије, али генерално Вучић је океј тип, разумије се у вина и француске авионе’. И њихово велико политичко умијеће које данас нуде другима, завршено је тада неславно.
И зато их морамо питати, шта нам заправо поручујете? Ви се бојите да се студенти и говорници неће свидјети… коме? Вама? Народу? Некоме у Бриселу? А да ли се ви свиђате сами себи? Не другима, него сами себи. Ништа лично, чисто политички. Јесте ли задовољни собом? Пошто упркос феноменалним програмима које имате, народу се из неког разлога не свиђате. Не јуче, не данас, него ево деценију и по. Овај један каже ,,није ово више моја борба“. Па запитај се, сународниче, прво, је ли то твоја земља? Почни од грба Краљева, гдје је одржан скуп, сазнај одакле су и шта значе све оне силне круне, па можда схватиш гдје се налазиш, јер то није тиква без корјена. То што је неко у блиској прошлости или сада, узео да манипулише или профанише традицију или да заставом прикрива оно што ради, не значи да идентитет не вриједи и да је традиција крива. И ко вам је рекао да прича о идентитету негира економске теме и да поштовање традиције потире борбу против корупције? У којој то тачно европској земљи једно искључује друго?
Од прошлогодишњег скупа до овогодишње г, одјекује она сентенца из Шотриног и Симовићевог ,,Боја на Косову“: ,,Свим силама навалите на Лазара“.
И заиста навалише.
