Пише: Оливер Јанковић
У досадашњем току Мундијала 2026, послије 54 одигране утакмице, регистровано је чак 11 ауто-голова. На свакој петој утакмици, играчи су (не)изнуђено убацивали лопту у голове које је требало да бране. А када видимо списак њихових имена можемо констатовати да су, изузев швајцарског резервисте Мухема, сви „реализатори“ ових такмичарских грешака из земаља фудбалског „трећег свијета“: Ирак, Јордан, Египат, С. Арабија, Узбекистан, Мароко, Аустралија, Парагвај и два пута Катар. Дакле, нити једна од европских екипа, нити једна од земаља које су освајале или биле финалисти свјетских првенстава. А то нам говори да се брзина игре и модалитети тимских поставки на терену, нијесу подједнако апсолвирали у свим државама и друштвима, и премда данас „сви играју фудбал“, очигледно га не играју сви подједнако добро и организовано.
О томе нам подједнако добро говори и досадашњи број подијељених жутих и црвених картона. Изузимајући Португал (4 жута) и случај Бразила, екипе која се извјесно конструише у ходу и управо пред нашим очима, а која је до данас накупила 5 жутих картона, сви остали „власници“ ових казнених папира долазе из Африке и Азије, или су европска „трећа лига“ или јужноамеричка „друга“. Па тако, највише прекршаја током игре направили су Јужна Африка (5 жутих и 2 црвена), Парагвај (6 жутих), Катар (4 жута и 2 црвена), БИХ (6 жутих), Хаити (7 жутих), Курасао (5)…. док рецимо Енглези и Шпанци имају само један, а Французи и Норвежани ни један жути или црвени картон. Тако да, очигледно, умијеће фудбала није само у доброј тактици и лијепом баратању лоптом, него и у начину игре који не поврјеђује друге.
Али, кад смо код очигледних недостатака које на овај начин манифестују слабије рангиране екипе, да укажемо и на неколико њихових добрих страна. Најприје да похвалимо борбеност Јужне Африке која је до половине утакмице другог кола била у тоталном резултатском амбису, а онда у наредна три полувремена, са два гола, направила преокрет и пласирала се у нокаут-фазу, испред Чешке и Јужне Кореје. Иста таква борбеност, упркос играчким лимитима, одвела је БиХ у други дио такмичења. Док рецимо, те борбености није било гдје смо је највише очекивали, код Шкота.
Љубитељи фудбала су срећни што су могли да виде демонстрацију борбености код симпатичних екипа Курасаа, Зеленортских острва, Алжира, Конга, али и једне изузетно напредне екипе Гане, која је одиграла тако перфектну одбрану против Енглеза, да вицешампиони Европе нијесу успјели да шутну у оквир гола, осим само једном.
Ипак, највећа побједа аутсајдера није она резултатска, него она људска и навијачка, која се десила на стадиону у Лос Анђелесу, гдје је велика већина америчке публике навијала за фудбалере Ирана, упркос лудом и прљавом рату, који њихова држава води против иранске државе.
