Субота, 25 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (8)

Журнал
Published: 25. април, 2026.
Share
Фото: People.com
SHARE

Пише: Сејмор Херш

Трагични шарм Мерилин Монро

И пре него што га је Демократска партија изабрала за свог кандидата на председничким изборима 1960. године, Џон Кенеди је био фаворит, али постојале су многе препреке, које су могле да га избаце из игре. Његову политичку судбину могле су да угрозе најмање четири жене.

Једна од њих је била Мерилин Мондро, америчка филмска звезда чија афера са Кенедијем је почела пре избора и наставила се након што је отишао у Белу кућу. Као и његов отац Џо Кенеди, Џон је имао посебан афинитет према холивудским глумицама.

Славна Мерилин, рођена као Норма Џин Мортенсон, постала је планетарни секс симбол почетком 1950-их. Славу је стицала кроз глумачке улоге, богате и познате мужеве, љубавнике, пилуле, алкохол и психијатријске клинике. То ју је пратило све до смрти, која је изазвана случајним самоубиством прекомерном употребом лекова у августу 1962. године.

Неки извештаји смештају почетак њихове везе у средину педесетих, кад се распадао њен брак, други по реду, са бејзбол звездом Џоом Димађом, и кад је започињала романсу са драмским писцем Артуром Милером, који је касније постао њен трећи муж. Афера Кенедија и Монро достигла је врхунац управо у време његове председничке кампање. Често су се састајали у кући Патрише и Питера Лофорда, Кенедијеве сестре и зета, у Санта Моники.

Објављене су спекулације да је Монро остала трудна са Кенедијем и да је абортирала у Мексику. Можда се никада неће сазнати пуна истина о томе, али та прича је безброј пута објављивана у медијима и након њеног самоубиства и његовог убиства.

У разговорима за ову књигу, њихови дугогодишњи пријатељи и сарадници признали су да су обоје уживали у животу на ивици и да су селили снажну и веома рискантну узајамну привлачност. Џорџ Сматерс, Кенедијев блиски пријатељ, рекао ми је: „Мерилин је била прелепа, вероватно најлепша жена на свету. А сви знамо да је Џон волео лепе девојке. Привлачност је ишла даље од секса. Мерилин је имала необичан смисао за хумор.“ Чарлс Сполдинг, који је још од краја 1940-их имао изузетно блиске пријатељске односе са Кенедијем, каже да је Монро посећивала и породичну кућу Кенедијевих у Хајанис Порту. Пошто је он био ожењен, а она удата, међу Кенедијевима је дочекивана као породична пријатељица.

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (7)

Буран живот, алкохол и обољења нису умањили лепоту Мерилин Монро и њену способност да привуче мушкарце. Вернон Скот, искусни холивудски репортер који је писао за Јунајтед Прес Интернешенел, рекао ми је да Мерилин није била само прелепа и духовита, него је имала више сексуалне привлачности од било које жене у Америци: „Она је била сан сваког мушкарца, жена са којом би свако пожелео да проведе остатак живота на пустом острву. Била је много паметнија него што су људи веровали. Никада није нешто урадила или рекла случајно.“

Говорило се да је Монро била искрено заљубљена у Кенедија. После њене смрти, Џон Мајнер, шеф медицинско-правног одељења канцеларије окружног тужиоца Лос Анђелеса, добио је приступ лекарској документацији Мерилин Монро. Ту су се налазили аудио снимци и транскрипти њених разговора са њеним психотерапеутом. После 35 година ћутања, Мајнер ми је дозволио да транскрипте користим за писање ове књиге. Већина њених коментара бавила се њеном сексуалношћу. Веома грубим, простачким речником опширно је описивала проблеме са постизањем оргазма. Није скривала своје дивљење према Џону Кенедију. Овако је описала њихов однос: „Ја сам војник. Мој врховни командант је највећи и најмоћнији човек на свету. Прва дужност војника је да послуша свог врховног команданта. Он каже ‘уради ово’, а ја то урадим. Он каже ‘уради оно’, ја урадим и то. Овај човек ће променити нашу земљу. Ниједно дете неће бити гладно, ниједна особа неће спавати на улици и узимати храну из канти за ђубре. Људи који то себи не могу да приуште, добиће добру медицинску негу. Индустријски производи биће најбољи на свету. Не, не говорим о утопији или илузији. Он ће данас трансформисати Америку као што је Френклин Делано Рузвелт урадио тридесетих година. Кажем вам, докторе, када заврши свој посао, Џон Ф. Кенеди ће стати у ред наших великих председника, раме уз раме са Вашингтоном, Џеферосоном, Линколном и Рузвелтом. Никада га нећу осрамотити. Док год имам сећање, имам Џона Фицџералда Кенедија.“

Људи из њеног окружења, који су били укључени у шоу бизнис, истицали су и оно што се налазило испод гламура. Описивали су њене честе нервне сломове, током којих је понављала претњу да ће раскринкати своју везу са Кенедијем. Знала је да то може да нанесе штету његовој кандидатури. После његове победе, кад је стигао у Белу кућу, претње су учестале.

Џон Сматерс ми је рекао: „Мерилин је желела да буде што ближе Џону. Почела је да тражи прилику да дође у Вашингтон, у Белу кућу. Џон ме замолио да му помогнем тако што ћу разговарати са њом. Састанак је организовао заједнички пријатељ. Рекао сам јој да притегне узде и зачепи уста, да не прича превише јер су се гласине већ прошириле широм земље. Монро је поставила неке захтеве.“

То се дешавало и раније. Чарлс Сполдинг се присетио да га је Кенеди, током кампање 1960, замолио да оде у Лос Анђелес и посети Монро и увери се да ли је добро, односно да не говори превише. Она је тада била на алкохолу и таблетама. „Отишао сам тамо и затекао је у врло лошем стању. Одвео сам је у болницу“, рекао ми је Спалдинг.

Нестабилност Мерилин Монро представљала је сталну претњу Кенедију. Мајкл Салсман, један од њених медијских промотера с почетка 1960-их, описао ју је као „непослушну особу“, која се стално колебала између енергичног шарма и злобне окрутности. Салсман каже: „Понекад је морала да обуче костим Мерилин Монро. Док то не би урадила, била је друга особа – Норма Џин, која се осећала злостављано, преварено и неинтелигентно. Као Мерилин Монро имала је огромну моћ. Као Норма Џин била је зависна од дроге и алкохола.“

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (6)

Вернон Скот ми је рекао да му се друга, несигурна Мерилин „открила једне ноћи“, након што су завршили интервју у хотелу Беверли Хилс. Скот је имао заказан састанак са девојком, својом будућом супругом и, док су он и Монро наставили да ћаскају уз флашу шампањца, почео је да гледа на сат. Мерилин је то приметила и питала га да ли жури. Скот је рекао да жури, не жели да закасни на састанак са девојком. „Мерилин је почела да плаче и да се самосажаљева. Шмркћући, говорила је да сви имају састанке, имају некога код кога иду. Сви, осим ње. Тада је рекла: ‘Ја сам Мерилин Монро. Сви мисле да ми телефон стално звони, да ме мушкарци зову на састанке. То није тачно. Мушкарци ме не зову, ваљда се плаше јер сам ја Мерилин Монро.’ Сузе су јој се сливале низ лице, нос јој је био црвен, личила је на тужног кловна. Покушао сам да је развеселим, рекао сам јој да сам сигуран да би већина мушкараца била одушевљена кад би могли да је изведу на вечеру. Одговорила ми је: „Па, немају храбрости да ме позову, не они прави. С времена на време упознам финог момка, стварно финог момка, с којим бих могла да имам лепу везу. Попијемо неколико пића и дођемо код мене у апартман. Онда видим како му се очи зацакле, видим како му пролази кроз главу: О, Боже, јебаћу Мерилин Монро!’ Кад ми је то испричала, гласно сам се насмејао, а она је почела да ме удара и виче: ‘Није смешно!’ Али, било је смешно. Она није ни схватила да у том тренутку, док ми је то причала, она није била Мерилин Монро, него Норма Џин. Мерилин никада себи не би дозволила да изгледа овако. Тако да сам тада упознао Норму Џин као уплашену и несигурну луткарку, која је управљала машином познатом као Мерилин Монро. Било је веома дирљиво, смешно и тужно. Још више ми се допадала због тога.“

Афера Кенедија и Монро није била тајна у Холивуду. Џејмс Бејкон, који је дуго извештавао из Холивуда за Асошијејтед прес, рекао је у интервјуу за ову књигу да му је Монро, са којом се спријатељио на почетку њене каријере, из прве руке испричала све о својој вези са Кенедијем. „Била је веома отворена у причи о афери са ЏФК. У ствари, мислим да је била заљубљена у њега. Знао сам за њихову романсу, али нисам писао о њој. Ни ја, ни други новинари. Пре Вотергејта, новинари једноставно нису улазили у такве ствари. Није било никаквог пакта са политичарима, било је то само одлука новинара. Разумео сам Кенедијеву фасцинацију Холивудом. Ово место је препуно лепих девојака, зато је ЏФК волео да буде овде. Он је био човек зависан од секса. Ако желите секс, Холивуд је место на које треба да дођете“, рекао ми је Бејкон.

Кенеди је своју политичку судбину препустио на милост групи холивудских глумаца и новинара. Његово уверење да ће афера са Монро остати тајна било је храбро и збуњујуће јер је, чак и пре него што је објавио своју кандидатуру, био на мети кампање, коју је против њега повела средовечна домаћица Флоренс М. Кејтер. Пуким случајем, она је изнајмила стан у Џорџтауну младој Памели Турнур, атрактивној секретарици у Кенедијевој канцеларији у Сенату. Госпођа Кејтер се узнемирила због честих Кенедијевих ноћних долазака и јутарних одлазака у стан лепе Памеле Турнур. Једне децембарске ноћи 1958. Кејетер је направила заседу сенатору Џону Кенедију. У три сата после поноћи, фотографисала га је док је излазио из Памелиног стана. Кенеди је покушао марамицом да сакрије лице, али није успео. Кенеди је неколико дана касније узвратио истом мером. Направио је заседу њој и њеном супругу. Пришао им је на улици, испред њихове куће. Кејтер је тврдила да јој је претио да ће остати без посла ако настави да га узнемирава. Кад је Кејтер наставила да пише стотине писама политичарима и новинарима, Кенеди је ангажовао бившег државног тужиоца Џејмса Макинтернија да је ућутка. Мекинерни се седам пута састао са Кејтер. После двадесетак сати преговора, показало се да Кенедијева мешавина гламура, моћи и новца није могла да утиче на средовечну домаћицу. Као католкиња, она је подржавала кандидатуру католика Кенедија, али баш зато је инсистирала да не буде лицемерни прељубник, него верни муж и отац.

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (5)

Ниједан новинар из мејнстрим медија није дотакао ту тему. Према ФБИ досијеу Флоренс М. Кејтер, она је наставила своје протесте против Кенедија и током председничке кампање. Огорчена, данима је око Беле куће носила транспарент на који је окачила увећану фотографију на којој се види како Кенеди скрива лице марамицом. Медији су је игнорисали, а пролазници су је вређали повицима да се „врати у лудницу“. После инаугурације на место председника Сједињених Држава, Кенеди је показао презир према Кејтер тако што је Памелу Турнур поставио за секретарицу своје супруге Џеки.

Каријера Џона Кенедија била је угрожена крајем 1959, када је један  политички противник открио његову секс-аферу са 19-годишњом студенткињом са Редклифа. Кенеди је био члан надзорног одбора тог колеџа. Кад је упознао ту девојку, одмах се упустио у аферу. Иако је знао да са том везом много ризикује, неопрезно је, да сви виде, својим аутомобилом довозио младу љубавницу до њеног студентског дома. То су покушали да искористе његови конкуренти, али не из Републиканске партије, него демократе који су желели да га дискредитују. Један од њих био је Чарлс В. Енгелхард, јужноафрички трговац дијамантима и инвеститор, чије компаније су имале седиште у Њу Џерзију. Енгелхард је подржао Роберта Б. Мајнера, демократског гувернера Њу Џерзија, који је имао амбиције да се кандидује на председничким изборима. Њих двојица су покушали да се реше Кенедија тако што ће га компромитовати секс-афером. Енгелхардов сарадник је покушао да ангажује једног приватног детектива, бившег полицајца, да оде у Бостон и направи инкриминишуће фотографије Кенедија и студенткиње. Међутим, детектив је био ватрени Кенедијев присталица, па је одбио хонорар од 10.000 долара и о тој понуди је обавестио адвоката, који је познавао Кенедија. Кад је чуо о чему се ради, Кенеди се шокирао. „О, Боже, имају њено име! Тај проклети Чарли Енгелхард! Осветићу му се!“ – рекао је Кенеди, превлачећи руку преко врата. То је и урадио. И пре него што је изабран за председника, незаконито је поставио прислушкиваче на Енгелхардове телефоне, како би знао да ли му и даље припрема замке. Кад је ушао у Белу кућу, демократски сенатори су од Кенедија захтевали да Енгелхарда постави за амбсадора у некој „високопрофитној амбасади“. Уз смех, Кенеди је рекао: „Послаћу га у неку буги државу у централној Африци“. На крају, урадио је нешто још горе. Енгелхард никада није добио амбасадорску функцију. Кенеди га је само једном послао у дипломатску мисију, као америчког представника на церемонијама за дан независности у Габону и Замбији. Студенткињу с којом је био у љубавној вези, Кенеди је поставио за специјалног асистента Мекџорџа Бандија, декана на Харварду.

У пролеће 1960. године најдиректнију претњу Кенедијевим председничким амбицијама представљала је самопроглашена уметница Барбара Марија Копшинска, која је имигрирала у Америку из Пољске. У строго цензурисаним извештајима ФБИ, који су објављени 1977. у складу са Законом о слободи информисања, наводи се да је Копшинска, после избора 1960, почела да новинарима говори да се 1951. верила за Кенедија. Према тим изворима, Кенеди је раскинуо веридбу када је његов отац сазнао да је она полу-Јеврејка.

У марту 1957, лепа плавуша Копшинска је променила име у Алиса Дар, удала се за британског глумца Едмунда Пердома и с њим се преселила у Рим. Брак је трајао само три године, а завршио се бурном парницом у суду и италијанским медијима. У досијеу ФБИ налази се и резиме интервјуа, који је Алиса Дар дала италијанском недељнику Ле Оре, у коме је описала своју рану везу са Џоном Кенедијем, истичући да је „могла да буде Прва дама Америке“. Агент ФБИ је тада обавестио Џ. Едгара Хувера да Дар „разматра објављивање додатних информација о Кенедију“, који је тада ступио на дужност председника САД-а.

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (4)

На основу другог документа, Хувер је упозорио Џоновог брата, Бобија Кенедија, који је тада био државни тужилац, да се име председника појавило у дисциплинском поступку, који се у Њујорку води против двојице адвоката Алисе Дар. Адвокати Сајмон Метрик и Џејкоб В. Фридман су пред судом тврдили да је Боби Кенеди „отишао у Њујорк и са њима се договорио о вансудском поравнању“, да је „дао 500.000 долара“ Алиси Дар да ћути о веридби са Џоном Кенедијем. Хувер је рекао Бобију Кенедију да поседује извештаје у којима се тврди да Дар поседује фотографије и документе који доказују да је имала везу са Џоном Кенедијем. Боби Кенеди је све демантовао.

Много касније, 15-так година после убиства Кенедија, Дар је у једном интервјуу тврдила да није примила никакав новац од Кенедијевих.

Нецензурисане верзије извештаја ФБИ откривају да се Дар 1951. бавила проституцијом. Прво у Бостону, а потом у Њујорку водила је бордел. У тим извештајима, Дар је описана као „талентована проститутка“, која је „уцењивала људе који су посећивали њен бордел“. После развода од глумца Пердома, Дар се удала за Алфреда Корнинга Кларка, милионера који је наследио компанију Сингер, која је производила најпознатије шиваће машине на свету. Алфред Кларк је умро од срчаног удара 13 дана после венчања са Дар. Иако су његови наследници оспоравали право на 10 милиона долара, колико јој је покојни супруг оставио у тестаменту, Дар је победила на суду и постала богата удовица.

Алиса Дар, данас позната као госпођа Алиса Кларк, 1996. и 1997. године лежерно је одбила да детаљно говори о својој прошлости у интервјуима за ову књигу, али била је спремна де евоцира успомене на своју везу са „лепим и шармантним“ Џоном Кенедијем. „Нисам желела да будем Прва дама. Верујте ми, он ме је волео. Волео ме је до дана када је умро. Али ја сам хтела да се удам за филмску звезду, а не за политичара. Зашто да се удам за Џона и да морам да удовољавам старом Џоу? Џон Кенеди је био расипник. Куповао ми је цвеће и поклоне. Рекао ми је да жели да ми купи дијаманте, али не сме од свог оца, који му је приговарао да троши превише новца. Џон је хтео да ме ожени, али одбила сам га.Желео је да побегне од свега, да оде са мном у Европу. Али, рекла сам му: ‘Џек, немаш довољно новца’“, испричала је Алиса Кларк.

Џон Кенеди је пре и после уласка у Белу кућу уживао у моћи, слави, новцу, лепим девојкама и ризику, који све то повезује.

Извор: Магазин Таблоид

TAGGED:Мерилин МонроСејмо ХершЏон Кенеди
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Немци траже прадеде по списковима нациста
Next Article Туфик Софтић: Дечко ти си геније

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Митрополија: Потписивање Темељног уговора није разлог за тријумфализам

Православни вјерници и наша Црква овим Уговором нису добили никакав вишак права у односу на…

By Журнал

Сабор УПЦ донио одлуку о одвајању од РПЦ

На данашњем сабрању архијереја, свештенства и мирјана УПЦ донијета је одлука о сазивању Помјесног сабора…

By Журнал

Коморбидитети вируса изолације

Занимљиво је како се у кратком временском периоду појављују и велику пажњу медија стичу сличне…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Небојша Јеврић: Живот и прикљученија Бранка Бољшевика

By Журнал
Други пишу

Ђорђе Вукадиновић: Зашто је Вучић привидно спустио лопту око Рио Тинта – страх од протеста и неповољних резултата истраживања

By Журнал
Други пишу

Марина Вулићевић: Истина и лаж као живот и смрт

By Журнал
Други пишу

Анита Јанковић Речевић: Дјечје ропство

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?