Православни вјерници Бадњи дан традиционалнo започињу уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом уочи најрадоснијег хришћанског празника којим се прославља рођење Исуса Христа.
Припреме за овај празник почињу 40 дана прије Божића, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела. Ујутру, на Бадње јутро, прије изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак. Бадњаком у кућу се уноси срећа, рдравље и напредак. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
Бадњак води поријекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насјекли и донијели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. Слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсЈећа на ону ноћ када се родио Син божији, и када је положен у јасле на сламу.
Ове обичаје народ је наслиједио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ обичајних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.
