Ауторски текст министра финансија и социјалног старања Милојка Спајића
Прије тачно 50 година, на данашњи дан – ђед по ком сам добио име говорио је за „Побједу” као директор успјешног колектива из неразвијене Црне Горе, а са највећим просјечним примањима за запослене у тој грани привреде у држави. Те 1971. године, мјесечна зарада у задрузи у Бољанићима код Пљеваља била је 170.000 старих динара = 1.700 нових динара, данашње вриједности од око 652 еура.
Показао је да је другачији економски модел не само успјешнији, већ и природнији нашем народу и држави.
Трагично је настрадао 1972. године због својих прогресивних идеја и дјела која су кварила смисао постојања тадашње политичке „елите” у Црној Гори, упркос томе што је наводно био подржаван на нивоу федералне државе.
Задруга у Бољанићима за годину је имала промет у вриједности од 900.000.000 старих динара = 9.000.000 нових динара, што је око 3.265.000 садашњих еура.
Тежња да људе задрже овдје и да се створе услови да сваки пољопривредни произвођач живи боље од рада на свом посједу, био је трновит процес, али је очигледан напредак радовао сваког добронамјерног човјека.
Свевремене поуке примјењиве су и данас – успјех базиран на:
- Фер компензацији запослених, највишој у држави, на начин да су запослени били мотивисани да буду продуктивни у раду, били су плаћени меритократски – по учинку;
- Kонстантној модернизацији упркос спорадичном ирационалном отпору (у нашем времену дигитализација, примјера ради фискализација и сличне иницијативе);
- Укључивању и кооперацији са локалним становништвом, које је учествовало својим part-time радом, ти кооперанти су могли да зараде џепарац око 150 – 250 садашњих еура мјесечно за такав начин повременог рада;
- Враћању вриједности локалној заједници (изградња локалног далековода за струју, водовода за та насеља…) и инклузија свих, мотивисање локалног становништва да даје све од себе и да осјећа напредак од свог рада, остајући на својој родној груди;
- Реинвестирању цијелог профита (80.000.000 старих динара = 800.000 нових динара, око 300.000 садашњих еура) годишње у нове „фондове” стоке, модерније опреме, итд. (у смислу нашег времена – инвестиција у капитални а не текући, потрошачки буџет);
- Отворености према свијету – извозили у Тунис, итд, тражећи тржишта и на мање очигледним мјестима;
Црна Гора, да би била вјечна, мора бити изврсна и мора научити да се мијења. Не може се чекати још 50 година тапкања у мјесту.
П. С. Ђе ти стаде, ја продужих. Да је вјечна Црна Гора!
Извор: Фејсбук
