Председник Србије Александар Вучић укорима и критикама упућеним министрима и директорима јавних предузећа на седници Владе дао је шлагворт премијеру Ђуру Мацуту да, гостујући на јавном сервису, најави могућу реконструкцију свог кабинета на пролеће. Дан раније, председник Вучић поручио је да ће се на парламентарне изборе ићи на јесен. Следствено томе, намеће се питање: због чега би се ишло на реконструкцију Владе уочи парламентарних избора?
„Постоји одсуство комуникације. Рачуни ће морати да се полажу на основу тога колико се ангажујете, али не само колико, него и на који начин, да имате одговорност према нечему својим понашањем или деловањем. Мора се доћи до тога да се размишља и о реконструкцији. Мислим да је време да се то ради периодично и можда јесте тренутак да с пролећа размишљамо и о томе“, поручио је Мацут за РТС.
За реконструкцијом владе обично се посеже после великих криза, праћених већинским незадовољством радом кабинета у јавном мњењу или макар међу гласачима партије на власти. Влада се реконструише и након разоткривених афера, несугласица међу коалиционим партнерима, а све како би се избегло или макар одложило поновно расписивање избора. Појединачни министри могу да буду смењени због лоших резултата или мањка залагања и без реконструкције, јер иста подразумева да већина кабинета није радила како би требало.
Уколико се оствари замисао о реконструкцији актуелне Владе на пролеће, то може имати један циљ – поправљање репутације власти кроз поруку да ни у сопственим редовима нема недодирљивих, те да у власти нема места за оне који „24 сата дневно, седам дана у недељи, нису посвећени бољитку народа“. И сам председник Вучић на поменутој седници Владе направио је поређење колико је он општина обишао, поред својих обавеза на међународном плану, у односу на актуелне министре, уз већ традиционалну замерку упућену онима који иду на викенде, одморе и каче слике на друштвене мреже из европских градова.
Ако је прича о реконструкцији, ипак, само блеф који је после „рибања“ министара на седници Владе изговорио премијер Мацут, то можемо тумачити као покушај да се министри „разбуде“, јер смо већ ушли у изборну годину. То значи да ће врх власти инсистирати да се, пре свега на инфраструктурним пројектима, ради пуном паром, како би пре изласка на биралишта на јесен сва градилишта, реконструкције, кречења и асфалтирања била искоришћена у предизборној кампањи.
Влада Ђура Мацута, са чак тридесет једним министром са и без портфеља, једна је од најгломазнијих у историји Србије. Влада у којој је премијер био садашњи председник Вучић у свом првом мандату, на пример, имала је осамнаест ресора. Велики број министарских фотеља у актуелној Влади могао би се тумачити као покушај да се у јеку друштвене кризе подмире апетити, како људи из сопствене странке, тако и коалиционих партнера – за сваки случај. Да ли они у власти који се питају гломазан, па самим тим и тром кабинет у Немањиној, сада када је „пик“ кризе прошао, виде као терет који без „освежења“ неће моћи да изнесе изборну годину?
Још један игроказ?
Ђорђе Вукадиновић, главни уредник Нове српске политичке мисли, каже за НИН да су најава реконструкције Владе, као и увод у ту најаву – јавна седница на којој је председник Александар Вучић делио „пацке“ и укоре министрима и директорима – део исте медијско-политичке шараде, односно кампање за очување рејтинга власти и председника, коју непрекидно гледамо више од десет година.
„Нисам баш сигуран колики ће бити домет тога, јер имам утисак као да је чак и присталицама СНС-а, после свега што се дешавало и што се могло гледати претходних година, јасно да је реч о некој врсти колективне представе. Чак и најдоследнији и најредовнији гласачи СНС-а, не верујем да су баш близу става и прихватања тога како ће господин Мацут да спроведе неку реконструкцију Владе, јер реално говорећи он ту Владу није ни конструисао“, сматра Вукадиновић.
Према његовом виђењу, ту Владу формирао је председник Србије Александар Вучић – лично, као што је и самог Ђура Мацута селектовао и поставио на то место. Због тога Вукадиновић наводи да ће бити тешко да неко други сем самог Вучића ту евентуалну реконструкцију може да изврши. Он указује да је то једна проблематична ствар, уколико се занемари дегутантност читаве сцене и игроказа који је био мучан за гледање, а из кога је проистекла најава реконструкције.
„Ако би се озбиљно схватила та најава реконструкције, онда би се поставило питање шта ће нам реконструкција, ако ће бити избори до краја године. Али, истовремено, то би могло да значи да можда избори неће бити до краја године – ако би стварно било реконструкције. Јер да би се реконструкција спровела, па да би нови министри ушли у посао, потребно је барем неколико месеци. Ту смо већ дебело у пролећу. А да би избори били до краја године, морали би се на јесен већ расписати“, предочава Вукадиновић.
Момчило Трајковић: Вучићева политика је изгубила пола Грачанице
Он додаје да је код нас све могуће када је реч о политичким одлукама и дешавањима, па следствено томе каже да би то, логички гледано, могло да значи да или неће бити реконструкције или неће бити избора до краја године. Према Вукадиновићевом виђењу, било би заиста бесмислено да се на пролеће реконструише Влада, да се министри онда пар месеци уводе у посао, а да потом Влада подноси оставку и пређе у технички мандат како би се расписали избори. Због тога, наш саговорник сматра да барем једна од те две најаве – или она о реконструкцији или она о изборима – није уверљива, а врло је могуће да није превише озбиљна ниједна.
„Мацут испунио своју улогу“
Упитан о учинку самог премијера Мацута, који је и најавио могућу реконструкцију, Вукадиновић одговара да нема никакве дилеме око тога како се председник Владе нашао и како се снашао на том месту. Међутим, наш саговорник сматра да је Мацут, на неки начин, ту улогу и разлоге због којих се нашао ту где јесте – заправо одрадио успешно. Вукадиновић појашњава да је Мацутова мисија и улога била привремено спуштање тензија у друштву, а пре свега унутар академске заједнице, као и обнављање колико-толико нормалног рада универзитета.
„Он је ту улогу испунио. Да ли просто самим именовањем, да ли тим дијалогом који је у једном тренутку профункционисао са ректором Ђокићем. У једном доста важном и критичном тренутку за друштво, а посебно критичном за власт, парадоксално, све такав какав је, неумешан превише у свој посао, није био иритантан, ни конфликтна личност. Да ли својом заслугом или стицајем околности – то је друго питање – он је успео да привремено премости тај моменат кризе и да се донекле спусти тензија, макар унутар универзитетске заједнице“, указује Вукадиновић.
Са друге стране, наш саговорник је мишљења да Мацут није имао ни мандат нити тежину за нешто више од тога – рецимо, да збиља отвори неки процес дијалога у друштву. Вукадиновић наводи да, чак и да је Мацут имао воље, није имао ни снаге ни мандата – а питање је да ли је имао и вољу.
„Парадоксално, он се испоставио у том једном сегменту због кога је и доведен, из угла власти и председника који га је ту и поставио, као привремено, прелазно, али заправо добро решење за тај циљ због којег је и доведен“, закључује Вукадиновић.
Извор: НИН
