Пише: Редакција
Прије неколико дана група упосленика Државног архива Црне Горе отвореним се писмом обратила министарки културе Тамари Вујовић у знак протеста због ангажовања волонтера из Митрополије црногорско-приморске у архиву. Ангажовање волонтера по одлуци директора архива Данила Мрваљевића образложено је потребом њихове додатне обуке за обављање послова у архиви МЦП, те полагањем стручног испита.
Протестно писмо упосленика Државног архива, којима је подршку пружила и НВО Стега, већ је на језичком и логичком плану у најмању руку смушено и обилује тврдњама које не могу издржати ни најблажу логичку, али ни правну провјеру.
Већ на самом почетку, у писму се одлука директора Мрваљевића означава као „једнострана“, што је плеоназам, јер је одлука увијек једнострани управно-административни акт којим надлежни орган, у овом случају директор, управља радом своје организације. Вишестрана одлука се назива споразум и она има функцију одлуке само у условима када је све укључене стране прихвате као такву.
У писму се потом изражава сумња у намјере и у bona fide како директора архива, тако и МЦП, и посеже се за магловитим и ничим поткријепљеним оптужбама да је ту ријеч о удару на интегритет архиварске струке, на институцију Државног архива те имплицитно, а у каснијем саопштењу НВО Стега и експлицитно, на саму архивску баштину Црне Горе. Такве оптужбе, засноване искључиво на претпоставкама и нагађањима, могу се означити једино као непристојне и малициозне те, с обзиром на контекст, и као мотивисане ксенофобним и шовинистичким ставовима.
Једноставно, полази се од претпоставке да кадрови МЦП, међу којима се највећи број у националном погледу осјећају као Срби, не могу бити добронамјерни, а потом се та претпоставка проглашава за чињеницу. Такав модел умовања безброј је пута виђен, али никада у пристојном и цивилизацијски прихватљивом контексту.
Аутори писма, међутим, кадровима МЦП не одричу стручност и ту западају у неријешиву апорију и контрадикцију. У писму се, наиме, прво тврди да је Државни архив суочен са бројним проблемима, међу којима се нарочито истичу недостатак и старосна доб кадра, да би се одмах потом ангажовање волонтера прогласило не само непотребним, већ и штетним. Уколико надлежно тијело државне администрације не жели или не може да ријеши евидентне проблеме у архиву, свака помоћ, па макар била и волонтерска, може само бити добродошла и благородна.
Даље, аутори писма себи дају за право да оцјењују стручност колега из архива МЦП и формално им удјељују комплимент само да би им поручили да су непожељни и да им никаква додатна обука ни стручно усавршавање нису потребни. На тај начин аутори писма показују да не схватају у потпуности властиту струку. Наиме, Државни архив по природи је ствари и у функционалном погледу неупоредиво комплексније тијело од архива МЦП, а најсавременија искуства и технологије архивистике неупоредиво су му доступнија јер је као државно тијело укључен и у међународну размјену, па је искуство рада у таквом окружењу, без обзира на индивидуалну компетентност, немјерљиво драгоцјено за кадрове архива МЦП.
Лоше прикривени ксенофобни и шовинистички ставови у писму групе упосленика Државног архива додатно су освијетљени у подршци коју им је упутила НВО Стега и у којој се СПЦ експлицитно оптужује да жели да „негира и избрише“ црногорску архивску грађу. Која, гле чуда, своје коријене има управо у вишевијековном труду те цркве да забиљежи и за будућност сачува чињенице о Црној Гори, о рођењима, крштењима, вјенчањима, смртима… њених житеља.
Из свега напријед наведеног проистиче да и група упосленика Државног архива и НВО Стега архивистику посматрају не као струку чији је задатак да сачува и систематизује документе, већ као идентитарно и идеолошко оружје, а такав став у најмању је руку срамотан, како за архивисте по професији, тако и за невладину организацију која се, барем номинално, залаже за модернитет.
Оптужбе без доказа никада никоме нису служиле на част, па тако неће ни групи упосленика Државног архива нити НВО Стега. А Државни архив и архив МЦП само могу имати корист од међусобне сарадње, при чему ће ту корист потом уживати и читаво црногорско друштво, јер ће имати функционалније и ефикасније архивске институције.
