Најновији помаци у процесу приступања Европској унији шаљу позитивне политичке поруке, али суштински не одражавају стварно стање институција и јавних финансија у Црној Гори, оцјењује за Банкар финансијски консултант Стеван Гајевић. Према његовим ријечима, процес европских интеграција у великој мјери остаје заробљен у оквиру формалног испуњавања критеријума, док се суштинске фискалне и структурне слабости црногорске економије и даље системски занемарују.
Гајевић истиче да су одлуке у оквиру приступних преговора често вођене политичком логиком и критеријумом формалне „подобности“ према Европској унији, док се реално стање јавних финансија и дугорочна одрживост економског модела стављају у други план.
„Иако је неспорно да је Црна Гора урадила значајан посао на усклађивању законодавства и испуњавању формалних захтјева, суштинске реформе остају ограничене и фрагментарне“, навео је Гајевић, додајући да се меритократски приступ у пракси често своди на административно испуњавање чек-листа, без стварног ефекта на квалитет управљања и економску ефикасност.
Посебну забринутост, према његовој оцјени, изазива однос власти према фискалним институцијама, које би требало да буду кључни механизам контроле јавних финансија. Гајевић подсјећа да је формирање Фискалног савјета, предвиђеног као независно тијело за надзор буџетске политике, практично блокирано политичким одлукама.
„Формирање Фискалног савјета, као кључног механизма контроле јавних финансија, практично је опструирано од стране парламентарне већине, чиме се озбиљно доводи у питање искрена посвећеност фискалној дисциплини“, упозорава Гајевић.
Сличну оцјену износи и када је ријеч о Централној банци Црне Горе. Иако су њени органи формално успостављени, њихов стварни допринос стабилности финансијског система остаје ограничен.
„Улога тих институција се у јавности често перципира првенствено кроз призму високих зарада, а не кроз мјерљиве резултате и стварни допринос јавном интересу“, истиче финансијски консултант.
У ширем економском контексту, Гајевић подсјећа да се Црна Гора суочава са низом структурних слабости које затварање појединачних преговарачких поглавља не може само по себи ријешити. Међу кључним проблемима наводи хронични трговински дефицит, високу увозну зависност, слабу производну базу и изражену фискалну рањивост.
Према његовој процјени, наредни период носи озбиљне ризике по макроекономску стабилност државе, нарочито у условима раста јавног дуга и повећаних буџетских обавеза.
„У таквом амбијенту, наредних пет година биће изузетно изазовне у погледу одржавања макроекономске стабилности“, оцјењује Гајевић, упозоравајући да европске интеграције не смију бити сведене на политички маркетинг и административни формализам.
У супротном, закључује он, постоји реална опасност да Црна Гора формално напредује ка чланству у Европској унији, док суштински остаје заробљена у моделу ниске продуктивности, високе потрошње и трајне фискалне нестабилности.
Подсјетимо, Поглавље 32 – Финансијски надзор се односи на усвајање међународно прихваћених стандарда у областима јавне унутрашње финансијске контроле, екстерне ревизије и најбоље праксе ЕУ и њихову примјену на цијели јавни сектор, дисциплину и транспарентност у коришћењу националних и средстава ЕУ.
Извор: Банкар.ме
