Piše: Miroslav Zdravković
Slovenački zavod za statistiku izdao je saopšenje link o vrednosti nefinansijske imovine preduzeća i porodica u Sloveniji na kraju 2024. godine. Vrednost preduzeća iznosila je 232,8 milijardi evra dok su domaćinstva imala imovinu vrednu 205,2 milijardi evra.
Domaćinstva su u trajnim potrošnim dobrima imala 16,3 milijarde evra, u tome u automobilima 9,0 u nameštaju 4,6 i u opremi za rekreaciju i zabavu (TV, računari…) još 2,4 milijardi evra.
Radi poređenja sa ovim podacima, data je vrednost finansijske imovine domaćinstava u iznosu od 86,2 milijarde evra i obaveza od 18,5 milijardi evra.
Bilo bi dobro da i mi imamo ovakva saopštenja i proračune, a kako bi znali koliko je narodno a koliko privredno bogatstvo. Još bi bilo bolje da merimo odstupanje u odnosu na Sloveniju i brzinu kojom ga smanjujemo, ili je uvećavamo, jer je ona u proseku razvijenosti EU i premašila je Italiju po nivou razvijenosti.
Nikola Jović: Zašto su dešavanja u Srbiji suprotna od Majdana u Ukrajini 2014.
Al` svašta bi bilo dobro, al` na žalost nemamo. Što bi rekao narod, i babe bi rađale da mogu.
Ovde su me dva poslednja podatka motivisala da uporedim sa našom štednjom i kreditima stanovništva. U finansijsku imovinu spadaju i druge sitnice, a ne samo štednja, ali pretpostavićemo da u našem slučaju njen udeo je minimalan. Interesovali su nas redovi veličina.
Kada se 86,2 milijardi evra slovenačke ušteđevine podeli sa 2.130.986 stanovnika dolazimo do 40.451 evra po stanovniku, a kad se to isto učini sa 18,5 milijardi obaveza dolazimo do 8.681 evra po stanovniku.
Na kraju 2024. godine ukupna štednja stanovništva (uključujući stanje na tekućim računima) u Srbiji iznosila je 21.851 miliona evra, a ukupni krediti 13.890 miliona evra, što pri 6.567.783 stanovnika daje štednju od 3.327 evra a kredite od 2.114,9 evra po stanovniku.
U odnosu na slovenačke podatke, imamo 25,3% njihove štednje stanovništva i 75,1% njihovih kredita. Dakle, naše stanovništvo se olako i tri puta više zadužuje u odnosu na mogućnosti da štedi.
Miroslav Zdravković: Tiho umiranje poljoprivrede i sela, 1995-2024
Slovenci imaju 12,2 puta veću ušteđevinu i 4,1 puta veće zaduženje od prosečnih stanovnika Srbije.
Ovo su ukupni i prosečni podaci po stanovniku. Slovenija je jedna od zemalja sa najmanjim odstupanjima u raspodeli dohotka u svetu (džini koeficijent), a Srbija varira od umerene do ekstremne nejednakosti u raspodeli.
To znači da u Sloveniji veliki udeo stanovnika ima ušteđevinu (i druge finansijske plasmane) oko 40,5 hiljada evra, i da relativno mali ima veću od 80 hiljada i takođe mali manju od 20 hiljada evra.
U Srbiji, na žalost, struktura ušteđevine nije slična slovenačkoj.
Izvor: Makroekonomija
