Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Александар Живковић: Никољдански Устав 1905. године и садашња разуставност Црне Горе

Журнал
Published: 9. децембар, 2025.
Share
Фото: Википедија
SHARE

Пише: Александар Живковић

Обиљежавање великих јубилеја има смисао само ако нас подсјећа на предстојеће задатке.

На Никољдан се навршава 120 година од чина Господара Николе I Петровића да народу подари Устав за Књажевину Црну Гору. Велики датум који обавезује да му се приступи са што мање фразеологије. У том смислу, ваља рећи да Господар не би изашао из самодржавља, да то није учинио и његов покровитељ, руски цар, након револуције 1905. године. Легитимисању монархије било је потребно и Народно представништво, парламент. Са њим су почеле и страначке борбе.

Технички, Никољдански устав био је веома добро написан. И то нас одмах приморава на питање: какав је данашњи Устав Републике Црне Горе?

Рекло би се: врло непрецизних подјела надлежности, замишљен за вјечну владавину једног човјека и његове партије. То није ни чисто парламентарни, није ни предсједнички систем, него неки њихов бастард. Један од текстописаца, познат као срећни добитник у кладионицама, Благота Митрић, био је свјестан тога, па је касније захтијевао да се Устав потпуно подреди персони Мила Ђукановића!

Што је још, можда, горе правосудни и буџетски систем остали су у лимбу произвољности.

Александар Живковић: Прошета се Кековићу Владо

Изгледа да је тзв. идентитетски дио највише занимао постреферендумске уставотворце, уз познату улогу у тој работи Ранка Кривокапића, Света Маровића и несретњег Небојше Медојевића. Сада ДПС највише брани тај тзв. идентитетски дио устава (заправо неофолклорни у једној старој земљи јасног историјског идентитета), чиме кочи неопходну стабилизацију државе.

Супротно томе, снаге које су за дефинитивно развлашђење ДПС-а и стављање ad acta његовог система, требало би да инсистирају на промјени устава. Требало би, али то не чине, јер знају да у томе нема двотрећинског консензуса. Бар за сада.

Зато би се најбоље урадило, прослављајући годишњицу Никољданског устава, када би се кренуло у подизање грађанске свијести о томе колико је неодговарајући садашњи устав Црне Горе, по коме, на примјеру који смо видјели, Влада у оставци може да предлаже буџет (!), а таквих парламентарних намјерних „рупа“ у уставу има колико су другови хтјели.

И треба нагласити, ни надани улазак у ЕУ неће ријешити уставно питање у Црној Гори. То морају да учине сами Црногорци, на неки од скорашњих Никољдана, на примјер, ако Бог да и свијест народа.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:1905Александар ЖивковићНикољданУставЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article ВАР СОБА: Одјеци мундијалског жријеба (4. дио)
Next Article Милош Лалатовић: Преподобни Варлам и Јоасаф, хришћански свјетилници Индије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Србија без Косова – тело без срца, душе и живота

Не можемо да очекујемо да било ко у овој земљи прихвати да се оно што…

By Журнал

Фајненшел тајмс: Како је Макронова Француска постала европски фискални проблем

Пишу: Лајла Абуд из Париза и Делфин Страус и Џенина Конбој из Лондона Превео: М.…

By Журнал

„Маркс на стероидима“: Европска унија као жртва америчко-кинеског трговинског рата

Европска унија и Сједињене Америчке Државе све отвореније су сукобљени око државних субвенција и инвестиција…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Мирко Дрманац: Ко се сећа Комнена Шошкића?

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Студентски корак у правом смјеру, од Београда ка Новом Саду

By Журнал
Други пишуПрепорука уредника

Милан Будимир – Ми Балканци

By Журнал
Гледишта

Интерес Срба у Црној Гори

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?