Пише: Светлана Мандић
Будимир Алексић и Љубомир Милутиновић објавили су „Лексикон књижевних појмова“, прву публикацију ове врсте у Црној Гори која даје попис и објашњења различитих појмова из области књижевности.
Књига је промовисана синоћ у „Захумљу“, у склопу трибине „Свободијада“.
„Сматрали смо да и овдје код нас у Црној Гори постоји потреба за једним приручником и прикладном књигом која би у лексикографској форми пружила основне информације о фундаменталним теоријско-књижевним појмовима“, казао је један од приређивача, др Будимир Алексић.
Подсјетио је на историјат и хронологију објављивања лексикона књижевних термина на просторима бивше Југославије, почев од „Југословенског књижевног лексикона“ из 1971. године до „Речника књижевних термина“, објављеног 2007. При изради Лексикона, који је намијењен првенствено средњошколцима, али и студентима и љубитељима књижевности, аутори су консултовали бројне изворе.
„Настојали смо да обухватимо, у најкраћем облику, барем већину темељних појмова традиционалног проучавања књижевности, а укључили смо и све оне појмове и називе који су нам се чинили пријеко потребним ако желимо да разумијемо савремене књижевне теорије. Настојали смо у највећој мјери да поштујемо традицију, што ће рећи да смо првенствено наводили такве називе какви се највише користе у настави књижевности, у приручницима и у текућој књижевној критици. Што се тиче савремених термина у новијим књижевним теоријама, као и оних из других наука, настојали смо да се држимо таквих решења каква су барем шире прихваћена у научним текстовима“, нагласио је Алексић.
Лексикон региструје најважније лексичке јединице почев од антике, преко усмене и средњовјековне књижевности, па све до савременог доба. Према ријечима теоретичарке књижевности др Маријане Терић, он није само збир дефиниција већ мост између ученика и професора, знатижеље и знања, између прошлости књижевне мисли и савременог читаоца.
„Лексикон књижевних појмова резултат је вриједног рада двојице репрезентативних аутора који су уложили свој напор и ерудицију, али и стваралачку енергију у креирању овако захтјевне публикације. Аутори су написали дјело које се одликује јасноћом, прегледном структуром и стилском једноставношћу чинећи га тако доступним свима онима који желе са појмовно.терминолошким апаратом у књижевности. Оваква публикација захтијева озбиљан, али и дуготрајан рад, утемељен на опсежној грађи и промишљеној, проницљивој селекцији термина уз јасну интенцију аутора да се сви ови књижевни појмови, сажето, али и темељно приближе читаоцима различитих профила…Посебну вриједност овог издања видимо у практичном, умјереном и поузданом пружању знања, олакшаном сналажењу у приступу подацима, као и модерном семантичко-синтаксичком лексиком“, казала је на промоцији Терић.
На скоро 200 страница налази се систематизовано знање о терминима, концептима, жанровима, стилским фигурама и теоријама које чине окосницу књижевног стваралаштва и науке о књижевности. Лексикон, према ријечима мр Александра Ћуковића, представља својеврсни кључ за отварање врата разумијевања комплексног свијета књижевности. његова суштинска вриједност лежи у способности да стандардизује, олакша, систематизује и оснажи читаоца да постане информисанији, прецизнији и критички настројени тумач.
„Лексикографски рад је један од најзахтјевнијих и најмање видљивих научних подвига, нарочито ако узмемо у обзир да приређивачи нијесу само сакупљачи туђих мисли; него праве архитекте знања…Питање свих питања која смо покушали да иницирамо у вези овог подухвата јесте какав је значај овог дјела у доба када је, наизглед, све доступно на интернету? Управо ту лежи његова нова, критичка вриједност. Интернет нам нуди количину, али не гарантује квалитет и поузданост. У мору брзих, често нетачних или површних дефиниција које пружају непровјерени извори, Лексикон овог типа служи као оаза научног интегритета и филтер истине. Лексикон, потписан ауторитетом научника какви су Милутиновић и Алексић, представља верификовано знање. Он нас учи да правимо разлику између информације (које има превише) и знања (које је систематизовано и провјерено). У дигиталном хаосу, он је непотопиви сидрени брод који пружа прецизан, концизан и поуздан одговор, враћајући фокус са брзине на дубину и тачност“, нагласио је Ћуковић.
Уредник издања је др Никола Маројевић, а рецензенти су проф. др Петар Милосављевић и проф. др Слађана Алексић. Модераторка вечери била је уредница трибине „Свободијада“, књижевница Милица Бакрач.
Промоцију књиге, коју је објавио Институт за српску културу, организовала је ЈУ „Захумље“, у склопу новембарског репертоара културне сцене Никшића.
Извор: РТНК
