Piše: Miloš Lalatović
Često se pred nama pokazuju razni istorijski, naučni i drugi podaci, koji se u zadnje vreme sve više dovode u pitanje. Ovo ljude zbunjuje. Gde je u stvari istina? Neki se baš trude da je pronađu, a, neki smatraju to uzaludnim poslom. Gde je istina…
Do skoro smo mislili da je Zemlja okrugla, danas po internetu, sve više nailazimo na one koji tvrde da je ploča. Mislili smo da je neki istorijski podatak neupitan, danas se dovodi u pitanje. Tako, mnogo šta.
Obični ljudi se u slobodnom vremenu, ponekad, bave ovim temama, ali najčešće razonode radi. Većina se ne bavi uopšte. Danas je narod toliko opterećen egzistencijom, da jednostavno ne mogu još da se zanimaju i ovim. U svakom slučaju dolazimo do zaključka da informacija o nekome, nečemu, koju smo primili, kao tačnu, može to da ne bude. Posebno, ako je to proglašeno, maltene, za dogmu.
Možemo konstatovati da ljudi u principu poznaju samo najprostija znanja, jer, jedino su ona opipljiva. Sve drugo je pod znakom pitanja. Interesantno je da su neka od ovih dogmi, zaštićena zakonom, da je zabranjeno njihovo opovrgavanje ili javno iznošenje sumnje. Takav je recimo slučaj holokausta u Njemačkoj, gdje je zakonom kažnjivo, bilo kakvo ispitivanje i iznošenje stavova, koji se ne slažu sa zvaničnim podacima. Može se zbog toga završiti u zatvoru. Znači, postoji zakonska zabrana sumnje. Mislim da je ovo pogrešno, jer dovodi do kontraefekta, posebno u pojedinim krugovima. Ljudi se ne mogu obuzdati ničim. Tako da jedino argumentima treba dokazivati istinu. Često se i argumenti koriste u službi laži. Na kraju krajeva, zašto nešto što je matematički tačno, mora da bude istina. Pojam istine je dublji od puke tačnosti nečega. Da li je istina i tačnost, jedno te isto…Nije. Zato je i Dostojevski rekao, “ako bi mi i matematički dokazali, da je istina van Hrista, ja bih ostao sa Hristom“. Bitan je neki čovekov apofatički, nadlogični pristup istini. Možda se znanje najbolje stiče kroz vjeru. Vjera je iznad znanja. Šta je vjera? Vjera je nešto neobuhvativo. Kao da ne pripada čovekovom tijelu. Vjera, izgleda, kao da dolazi čovjeku na neki nepoznati način. Postoji praznik svetih mučenica Vere, Nade, Ljubavi i majke im Sofije. Imena ovih svetiteljki skrivaju mistički značaj .Od majke Sofije, tj, Mudrosti dolazi Vera, koja ide ka Nadi, ova ka Ljubavi, koja se ponovo uliva u Mudrost. Mudrošću dolazimo do ove tri vrline, koje se spajaju, formirajući savršeniju Mudrost.
Mudrost se stiče kroz razne načine. Polazi od sebe same, završavajući sa savršenom Mudrošću. Istinsko znanje je ono, koje je protkano Mudrošću. A, opet samu Mudrost teško je definisati.
