Пише: Маринко М. Вучинић
Упад сто педесет албанских полицајаца у КБЦ Косовска Митровица наговештава коначно поништење последњих српских установа у Покрајини- здравствених и образовних. Остатак српског народа ма КИМ ускоро ће се опростити и од здравствених услуга и од сваког образовног система. Косметски апартхејд биће потпун и Србима ће преостати два подједнако болна избора: да се одселе или да остану и после свеколиког страдања. Тихо умирући од стида. У овом драматичном упозорењу и вапају Покрета за одбрану Косова и Метохије указује се као и много пута до сада на завршни чин разарања државних институција Србије овога пута преузимањем здравствених и образовних институција које још увек раде у систему српске државе. За разлику од осталих институција и делатности које су захваљујући велеиздајничкој политици А. Вучића предати тзв. косовској држави.
Установе здравства и просвете од пресудне су важности за даљи опстанак Срба на Косову и Метохији , они су сада изложени терору албанских власти које не поштују њихова елементарна људска и национална права, уз очигледну сагласност тзв. међународне заједнице. Очигледна је спремност и решеност тзв. косовске власти да удари на ова два преостала стуба српске државе на Косову и Метохији. И све се то одвија под окриљем захтева међународне заједнице , боље рећи САД и Немачке као главних покровитеља тзв . косовске независности, за неопходност интеграције здравстава и просвете у систем тзв. косовске државе.
У складу са својом политиком пузајућег признања тзв. косовске независности и предаје државног суверенитета Србије напредњачка власт и А. Вучић су пристали да се обави ова врста интеграције .Професор Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у северном делу Косовске Митровице Дејан Мировић је такав однос наше државе потврдио тврдећи са пуно основа да А. Курти само спроводи оно на шта је Вучић пристао. “Председник Српске листе Златан Елек, министри Златибор Лончар и Марко Ђурић, као и директор канцеларије за КИМ Петар Петковић свесно обмањују јавност када тврде да нема пристанка за интеграцију Универзитета и здравства у албански сецесионистички систем.
Маринко М. Вучинић: Владан Петров као еталон политиканства и послушништва
Они то раде по налогу великог вође да би умирили српску јавност и запослене на Универзитету и здравству. Истовремено, Вучић се изјашњава и за мање битне ствари упадљиво ћути јер не сме да се замерити правим ауторима Француско – Немачког плана, Охридског споразума И Лајчаковог статута“. У истом тону је и реаговање професора Душана Челића“ Ово је можда још једна прилика да им кажемо да ће тај њихов пројекат мултиетничког Косова са укидањем Српских институција пропасти. Биће само албанско Косово. Образовање и здравство су два стуба на којима уз СПЦ српски народ егзистира, без тога није могуће замислити перспективу Срба на КИМ“. Овакве ставове професора Мировића и Челића потврђује и Бранислав Стојисављевић из Косовске Митровице“ Ако нам преузму и здравство и просвету, ми смо завршили са нашим опстанком на КИМ. То што раде су заиста највећи могући злочини, и ово је једна врста геноцида, зато сам забринут. Уколико здравство и просвету, шта да раде наши лекари, медицинско особље, наши ђаци и студенти, наставници, професори“.
Да осећај трагичности и напуштености и отворене издаје од стране Београда и А. Вучића буде већи и разорнији са Србе на Косову и Метохији јасно показује вапај и обраћање здравствених радника са скупа одржаног након полицијског упада у КБЦ Косовска Митровица , јер молбу за помоћ упућују КВИНТИ, мисији ЕУ, Унмику, ОЕБСУ, КФОРУ, само не мајци Србији како се то јасно каже у овом саопштењу Покрета за одбрану Косова и Метохије. Да хипокризија и лицемерство власти у Београду буде веће постарао се министар здравља З. Лончар који је изјавио “Да је захваљујући подршци председника Србије А. Вучића држава успела да обезбеди 400 нових радних места у здравственом систему Републике Србије за народ у АП на Косову и Метохији, чији ће конкретан резултат бити видљиви веома брзао“. Вероватно као што смо врло брзо видели и спровођење њихових великих преговарачких победа, а при томе Заједница српских општина на коју се ова власт непрекидно позива као на свој највећи дипломатски успех није (нити ће бити) формирана ни након 13 година од потписивања неуставног Бриселског споразума. Овај бескрупулозни удар А. Куртија на српску просвету и здравство дешавао се у време када су се у Београду одвијали Дани Америке, она иначе је главни покровитељ тзв. косовске независности и елиминисања свих српских институција са Косова и Метохије. САД и Немачка уз садејство Енглеске и Француске главни су заговорници тзв. мирне и мултиетничке реинтеграције Срба у тзв. косовски систем без обзира што се на Косову и Метохији одвија деценијама нескривени терор и кршење људских и националних права српског народа али и поништавање свих европских вредности које су у овој нашој Покрајини одавно брутално погажене.
У данима када се спрема најтежи удар на српски народ на Косову и Метохији под патронатом САД и тзв. међународне заједнице на данима Америке који су посвећени унапређењу стратешког дијалога(ни мање ни више) Србије и САД могли смо видети изјаву М. Ђурића министра спољних послова Србије.“
Међутим, оно што је константа у том тешком времену то је континуирано унапређење односа између наше две земље, упркос тешким околностима понекад турбулентним, изазовним са којима се суочавамо. Када је реч о сарадњи Србије и Америке ово је време великих могућности и нових шанси“.За овог државног чиновника је константно подржавање тзв. косовске независности од стране САД спада у околности које су понекад турбулентне, али зато он верује у унапређење стратешког дијалога САД и Србије и могућност нових шанси , вероватно ће се то дешавати када не буде више српске државе и Срба на Косову и Метохији. У исто време је председник А. Вучић разговарао са бригадним генералом Националне гарде Охаја М. Вудрафом о унапређењу сарадње кроз програм партнерства Србије и државе Охајо- Председник А. Вучић је после разговора изјавио „ захвалан сам за признање које сам добио од генерала Вудрафа за посвећеност унапређење сарадње кроз програм државног партнерства Србије и Охаја“. Овакав тријумфалистички начин оглашавања о тзв. унапређења сарадње САД и Србије само додатно потврђује до које мере су овај напредњачки режим и А.Вучић одвојени од реалног живота и огрезли у отвореној велеиздаји и спремности да жртвују српски народ на Косову и Метохији, а све због опстанка на власти и стратешког унапређивања српско-америчких односа. Зато се у Саопштењу Покрета за одбрану Косова и Метохије с пуно права истиче да „Идентитетски стожер српског народа са надисторијским значењем за Србију и Србе као народ, постао је само улог у игри моћних и режима лишеног минимума људскости и части. Свакако , та национална срамота мора се пре свега приписати режиму који, корак по корак, предавао Покрајину и свој народ на милост и немилост албанским сепаратистима и зарад јемства тзв. колективног запада датом вођи заузврат“.
У овом саопштењу се са пуно права покреће и питање реаговања и деловања већинске јавности у Србији али и политичких и друштвених чинилаца који чине политички живот у нашој земљи. Не ради се само о томе да већинска јавност “не може да повеже разлоге десетомесечног друштвеног бунта против режима са страхотама живота сународника у још увек заједничкој земљи“ , већ о ширем историјском и политичком контексту.
Разлози су много дубљи и сложенији јер и пре студентских протеста и велике народне побуне против овог диктаторског режима питање положаја Срба на Косову и Метохији је у потпуности маргинализовано са све преовлађујућим ставом(потеклим из грађанистичких и про-европски оријентисаних политичких кругова) да је Косово дефинитивно изгубљено и да је то решена ствар око које не треба губити време и снагу.
Уз обавезни додатак да у политици морамо бити реални и прихватити реално стање без обзира што је до њега дошло кршењем свих норми не само међународног права већ насиљем и терором који спровод албански представници тзв. косовске државе против српског народа на Косову и Метохији. За овакву ситуацији су најодговорнији А. Вучић и његови послушници на Косову и Метохији али припадници и гласоговорници грађанистичких и про-европских странака који се изузетно ретко оглашавају о положају Срба на Косову и Метохији али и када то чине ради се о понављању општих места и политикантских флоскула о могућности остваривања суживота Срба и Албанаца .Ништа мање није погубна ни улога национално и суверенистички оријентисаних странака и политичких организација јер ни на пресудно важном питању очувања и одбране Косова и Метохије(осим декларативног изјашњавања и повремених јалових саопштења) нису успеле да се обједине и постану значајан политички фактор који би својим деловањем Народној скупштини и целом нашем друштву да питање Косова и Метохије могле да одрже у средишту наше јавности као једно од пресудних и најважнијих државних и политичких питања не само опстанка Срба на Косову и Метохији . О томе најбоље сведочи пропали покушај уједињавања националних и суверенистичких снага на протеклим парламентарним изборима 2023 године.
За нас је данас суштинско питање како се десило да страдање Срба на Косову и Метохији дочекује мук и нереаговање у нашој јавности, посебно у месецима велике народне побуне који су испуњени тешком борбом за правду и слободу који су иначе најдрастичније угрожени на нашем Косову и Метохији. И то у време када Срби на Косову и Метохији све отвореније говоре да су напуштени од власти у Београду која спроводи путем Српске листе исти начин клептократске и криминализоване владавине као и у другим деловима Србије , сузбијајући сваки покушај да се оформи другачија политичка алтернатива Срба у овој нашој покрајини. Студентски покрет и побуњени грађани су током ових десет месеци били су истрајно посвећени борби за елементарне демократске и цивилизацијске вредности али је током времена питање Косова и Метохије добијало све више на значају.
Студентски покрет је у својој политичкој и идеолошкој хетерогености успео да поврати значај самом појму патриотизма и националног интереса о чему сведочи скуп који је одржан на Видовдан ове године. То се не може никако пренебрегнути у оценама које се неосновано изричу да студентски покрет није довољно патриотски и национално оријентисан , јер се ради о новим генерацијама које су потпуно другачије политички социјализоване и имају аутентично схватање политике и посебно патриотизма који су толико пута јасно показали. Ни Покрет за одбрану Косова и Метохије није довољно одлучно и на време подржао суштину студентских протеста , посебно што се он у својим саопштењима и у свом деловању безрезервно залагао за рушење велеиздајничког режима А. Вучића што је била и остала главна претпоставка и услов за промену политике Србије на Косову и Метохији. Зато је посебно важно што је уследио позив студентског покрета на скуп 11 Октобра који ће бити посвећен подршци колегама са универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и сународницима са Косова и Метохије. У свом позиву они кажу „Залажемо се за праведну државу и поштовање Устава, дужни смо да подсетимо јавност да је Универзитет Приштини део нашег универзитетског система и да будемо солидарни са нашим колегама те заједно прекинемо медијски мрак.
Морамо подићи свест о репресији и проблемима који се на Косову и Метохији свакодневно дешавају и да одлучно одбијамо да ћутимо пред неправдом. Позивамо све да нам се придружите 11.октобра и заједно покажемо солидарност са нашим народом на Косову и Метохији“. Овај позив студената у блокади на скуп посвећен Косову и Метохији прекида несхватљиви и срамни мук који је присутан у Србији када се одлучује о судбини и опстанку Срба на Косову и Метохији који трпе најбруталније ударе на достојанство и историјску самосвест српског народа не само у овој нашој покрајини већ и у целој Србији.
Да степен безочности и лицемерства буде већи и очитији побринуо се А. Вучић најављујући „велике“ скупове својих присталица( очекујући присуство 200.000 људи) који ће бити посвећени Косову и Метохији не би ли на тај начин још једном показао своју бригу за српски народ уочи локалних избора на којима ће поново „тријумфовати “ његова Српска листа по истом принципу на којем и Аца Србин „побеђује“ на изборима у Србији. А управо је он својом издајничком политиком довео српски народ на ивицу опстанка на Косову и Метохији и покренуо сада тешко заустављив талас све већег исељавања Срба. Што је већа његова изборна „победа“ на Косову и Метохији то је све мање српске државе на Косову и Метохији а положај Срба постаје све тежи и тегобнији. Последњи је час да се у српску друштвену и политичку јавност врати у центар интересовања и политичког ангажовања питање положаја српског народа на Косову и Метохији јер ако се то не догоди сва истрајна и ненасилна борба за слободу и правду и рушење овог диктаторског режима биће узалудна ако се не заустави исељавање Срба са Косова и Метохије и не обезбеде гаранције и услови за остваривање њихових људских националних права у оквиру српске државе.
“Зато стављамо на знање : уколико режим на челу са својим вођом спроведе и последњи чин своје велеиздаје-закључивање правног признања “Косова“, и уколико му српски народ то допусти, ниједан покушај уклањања тог режима неће уродити плодом. Јер коначно признање „Косова“ може само да учини вечним савез Вучића и западних сила“. Каже се с пуно основа и права у саопштењу Покрета за одбрану Косова и Метохије.
На годишњем обраћању председнице Европске комисије о стању ЕУ Урсуле фон дер Лајен говорећи о циљевима за одбрану до2023 године је изјавила“ Европа ће бранити сваки квадратни центиметар своје територије“. Ово је посебно важна порука за све оне који се тако истрајно и безрезервно позивају на поштовање европских вредности. Време је да и ми гласно и отворено кажемо да ћемо бранити сваки центиметар наше територије као истинске залоге за очување нашег националног достојанства, идентитета, историјске традиције и опстанка српског народа не само на косову и Метохији , поштујући европске вредности у чији корпус свакако спада и неповредивост граница и поштовање суверености свих европских држава и народа.
