Несташице струје у Таџикистану, мањак енергије у Украјини, све већи трошкови електричне енергије широм Балкана и краткорочни профити руских државних компанија.
Све су то неке од последица које се осећају широм Евроазије услед убрзане глобалне енергетске кризе изазване несташицом горива за производњу електричне енергије у Кини и растућим ценама широм Европе које утичу и на потрошаче и на произвођаче, пише редакција Радија Слободна Европа на енглеском језику.
Криза која се продубљује широм Европе и Азије такође може да угрози глобалну економију док се опоравља после успоравања услед пандемије КОВИД-19.
С приближавањем зиме, изненадна енергетска криза која погађа свет прети већ напрегнутим ланцима снабдевања, подстиче геополитичке тензије и поставља питања о томе колико је свет спреман за прелазак на зеленије облике енергије.
„Глобално повећање цена енергије погодило је економије широм света, с растом цена нафте, угља и гаса“, рекао је за РСЕ Џек Шарплс, експерт Оксфордског института за енергетске студије. „Штавише, енергетска криза је разоткрила нефлескибилност наше потражње за енергијом: чак и уз високе цене, ми настављамо да користимо угљоводонике јер немамо доступну алтернативу“.
Кинески увоз угља из Русије утростручен је у односу на прошлу годину. Повећана цена природног гаса такође је дала Москви и Гаспрому, руској државној гасној компанији, додатну полугу утицаја над Бриселом док тражи коначно одобрење за свој нови и контроверзни гасовод Северни ток 2 преко Балтичког мора до Немачке, уз заобилажење Украјине.
Кинески суседи који производе енергенте, попут Казахстана и Туркменистана, такође су забележили пораст потражње за угљем и гасом, мада су те испоруке у Кину успорене логистичким и производним ограничењима за слање већих количина него што је планирано.
Другде, влада Северне Македоније одржала је хитне састанке за решавање кризе, најављујући привремене фондове за помоћ енергетским компанијама и уводећи ограничења потрошње електричне енергије за предузећа.
У Европској унији појављују се неслагања око тога како одговорити на кризу, при чему неки лидери траже помоћ од Брисела, а други – попут мађарског премијера Виктора Орбана – за повећање цена криве мере ЕУ за борбу против климатских промена и смањење емисија штетних гасова.
„Ова енергетска криза могла би да утиче на то како Брисел спроводи своју кључну климатску политику Зелени договор, посебно на проширење система ЕУ за трговину емисијама (угљеника)“, рекао је за РСЕ Чарлс Данст, сарадник Глобалног макро тима Евроазијске групе. „Планови су већ били непопуларни, а енергетска криза ће вероватно смањити (ту подршку) у наредним месецима“.
Порекло енергетске кризе
Тренутна енергетска криза се прво појавила у Кини, највећем светском произвођачу, пошто је глобална потражња за њеним производима ове године нагло и неочекивано скочила у оквиру економског раста после успоравања због пандемије.
Због незваничне кинеске забране на увоз угља из Аустралије, која је раније била највећи снабдевач те земље, залихе угља су биле ниске. Мањку електричне енергије у Кини допринеле су и опречене климатска мере усвојена у тој земљи.
Кинески председник Си Ђинпинг обећао је да ће Кина бити карбонски неутрална до 2060, остављајући регионалне владе да изнађу начин како да с постављеним ограничењима ускладе емисије угљен-диоксида и других гасова с ефектом стаклене баште. Као резултат тога, на фабрикама је остало да се сналазе с рационирањем електричне енергије и рестрикцијама.
Са смањењем залиха угља, кинеске електроенергетске компаније такође су се окренуле тржишту природног гаса, што је довело до већих куповина него што су трговци у Европи очекивали, подстичући скок цена.
„Енергетска криза је пореметила производњу у Кини, што доводи у ризик даље успоравање глобалних ланаца снабдевања уочи ужурбане божићне сезоне куповине на Западу и шире“, рекао је Данст.
Цене природног гаса су од тада више пута достигле рекордне нивое.
У Европи се повећавају изгледи за мањак у снабдевању јер потражња расте и широм Азије, где су купци спремни да наставе да плаћају веће цене и надмаше своје европске колеге.
Тај диспаритет ће се вероватно интензивирати пошто је Кина у октобру наредила компанијама које подржава држава да обезбеде снабдевање енергијом без обзира на цену. Од тада је наставио да расте увоз угља и гаса.
Тај потез Кине сугерише да ће се други делови света суочити с још тежим временима у обезбеђивању потребног горива, рекао је Данст.
Криза и прилика
Усред поремећаја на глобалном енергетском тржишту, руски председник Владимир Путин настоји да искористи огромне енергетске резерве своје земље.
Током пандемије, укупан извоз гаса у ЕУ из Русије – која покрива око 50 одсто увоза Уније – опао је услед мање потражње са смањењем економске активности. Иако је она повећана у Европи, тај тренд смањења извоза гаса из Русије у ЕУ се наставља, с нижим залихама ове године. То је довело до исцрпљивања европских залиха, што заузврат подиже цене.
Путин и руски званичници позвали су Немачку да убрза издавање регулаторног одобрења за Северни ток 2, сугеришући да би то обезбедило дугорочно решење за енергетске проблеме те земље.
У међувремену, на истоку Русије, енергетске компаније су брзо кренуле да испуњавању растућу потражњу Кине, испоручујући тој земљи три пута више угља ове године него током 2020, показују подаци кинеске царине.
„Тренутна енергетска криза на два фронта представља краткорочну прилику за Москву да прогура реализацију својих енергетских пројеката у Европи док је под санкцијама и да ојача своју позицију енергетског снабдевача Кине“, рекла је за РСЕ Вита Спивак, аналитичарка консултантске куће Контрол рискс. „Мада се чини да су тренутне кризе углавном резултат економског развоја после корона вируса, несташице енергије би се могле појавити у будућности док свет покушава да крене у ‘зелену транзицију'“.
Москва је направила заокрет ка испуњавању кинеских енергетских потреба за нафтом и гасом који чине више од 60 одсто руског извоза у Кину и тај тренд би могао да се настави како се Кина одвикава од угља, а више ослања на гас.
Гасовод Снага Сибира који је покренут 2019. већ доводи гас до Кине, с плановима за повећање у будућности. А разматра се и други гасовод, Снага Сибира 2.
Истовремено, у фокусу пажње Русија и даље је угаљ.
Москва је најавила да ће привремено обуставити испоруке угља Украјини од 1. новембра, наводећи да јој је потребан за домаћу потрошњу, упркос повећању извоза у друге земље.
Русија такође гледа како да повећа своје испоруке угља у Кину и тренутно улаже 10 милијарди долара у железничку инфраструктуру на свом Далеком истоку како би задовољила будуће потребе Кине пре него што та земља пређе на алтернативне изворе енергије.
„Да би искористила своју позицију, Москва мора да обезбеди да постоји релевантна инфраструктура за извоз енергије, што представља изазов у оквиру тог временског рока“, рекла је Спивак. „Москва схвата да је временски рок да прода своје угљоводонике Европи и Кини ограничен“.
Реид Стандиш
Извор: Радио Слободна Европа
