Пише: Милош Лалатовић
Често се за светитеље везују људи, који су били свештеници и монаси. Међутим, међу светима су просијали и многи мирјани или лаици. Један од њих је био човјек необичног житија брат Драгослав или Драги, како су га чешће звали.
Драгослав Живановић, родио се 1944.године у Крњеву, мањем мјесту у Србији, од побожних родитеља, који су припадали богомољачком покрету, познатом по Светом Владици Николају Жичком на свом челу. Од дјетињство окружен побожношћу свој пуни замах брат Драги, добио је у младићком добу.
Док су се тадашњи комунистички омладинци исмијавали религији, а васпитање и етику, ставили у лицјемерне окове, младић Драгослав се свим жаром посветио посту, молитви, издавању значајних црквених књига, попут данас добро познате књиге непознатог аутора “ Казивање једног боготражитеља свом духовном оцу“. Многи свештеници, монаси, и епископи попут Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија су препричавали приче о овом младом човјеку деценијама након његовог уснућа. И до данас се наставља прича о њему међу побожним људима. Брат Драги је своје имање донирао, а своју кућу претворио у богомољу, слично како су чинили древни Божији угодници, попут Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Трпио је много и од својих и туђих због своје побожности, а он је опет остајао безгневљив, незлопамтив, као да никад у себи није искусио таква осјећања.
Владика Атанасије Јефтић, говорећи о брату Драгом истицао је ,,да благо таквом народу, који имају такве подвижнике, а тешко таквом народу које такве своје прогањају“. И, заиста га јесу прогањали, и то невјероватно, путем тзв.омладинских новина, радија и телевизије, исмијевајући његову побожност. Сад се поставља питање, шта је свим тим људима било битно да у толикој мјери прогањају скромног младића, електричара по струци, из неког мањег србијанског мјеста? Можда зато, што је ђаво осјетио опасност, од пројављивања нових светитеља у времену, када је планирао крај Цркве Христове, а своје злодјело је остваривао преко заблудјелих људи.
Доброчинства брата Драгог су била неизмјерна. Рецимо, знао је старијим људима у мјесту из којег је потицао, а који нијесу имали подмлатка, да у току ноћи заврши тешке физичке послове. А они би ујутру изненађени и радосни били, као да их је у току ноћи посјетио анђео Господњи. Знао је слично да уради и омладини, како не би имали изговора да не иду на поклоничка путовања, која је организовао по разним манастирима и светињама.
Брат Драги је ширу јавност упознао и са сада врло познатим Старцем Тадејем Витовничким. Негдје, 1975.године, молио је Старца Тадеја да заједно иду на богомољачки сабор, што је овај први пут одбио. После извјесног времена поново га је питао, на што је Старац Тадеј одговорио ,,да он избјегава људе, богомољачке саборе и славе“. Ипак, брат Драги је био упоран, наставио је, помињући да ће питати надлежног владику да му да благослов, нашто је Старац Тадеј пристао, мислећи да овај то сигурно неће урадити.
Имало би се много штошта рећи и написати о овом великом Божијем угоднику, али све је то мало. Брат Драгослав-Драги Живановић, упокојио се 1979.године, након што је страдао у саобраћајној несрећи, у тридесет и петој години живота. На дан његове сахране окупило се на стотине свештеника, који су му заједно са великим бројем владика служили опијело, уз присуство огромног броја монаха и монахиња, као и вјерног народа.
Вјечан ти спомен, брате Драгославе-Драги, и помени нас у Царству Небеском.
