Пре 40 година објављен је последњи албум београдског бенда Идоли, култних пионира новог таласа — и то не као самостално издање, већ као саундтрек за филм „Шест дана јуна“ редитеља Динка Туцаковића.
Ипак, иако се често гура у запећак иза монументалног „Одбрана и последњи дани“ или хитичног „Чоколада“, овај албум крије једну од најнеочекиванијих музичких авантура Владе Дивљана: прављење кафанског народњака. Да, добро сте прочитали.
Док су се остали чланови бенда већ били у процесу разиласка, или потпуно отишли из бенда, Дивљан је прихватио позив да уради музику за филм. У склопу тог пројекта, настала је песма „Ја је зовем мени да се врати“, коју је отпјевао Јахија Грачанлић, познат и као „Космички Босанац“. Влада је, како је касније признао, песму написао у кафанском маниру „после неколико ракија, да уђе у право стање духа за народњак“ .
– За филм “Шест дана јуна” написао сам народњак “Ја је зовем мени да се врати”. Када сам компоновао песму нисам знао како да је завршим, па сам узео флашу ракије, пијуцкао и полако улазио у то патетично стање неопходно да би се направио добар народњак. И успело је… – говорио је Дивљан.
Иронично или не, ова песма је постала прави андерграунд хит, генерацијама које ни не знају да је иза ње стајао рокенрол ексцентрик из срца Београда, пише City magazine.
Филм „Шест дана јуна“ је друштвена драма о момку из босанске провинције који проводи последње дане пре одласка у ЈНА. Сниман у суморном амбијенту касних осамдесетих и рефлектује тадашњу атмосферу друштвене исцрпљености, идеализма на издисају и младалачког бунта. У филму главну улогу тумачи Небојша Крстић, тада још увек члан Идола, данас познатији као неомиљени политички активиста са интерента.
Прошле године филм је дигитално рестауриран и премијерно приказан у оквиру пројекта А1 Кинотека.
Иако се бенд већ био распао 1984. године, издавачка кућа Југотон је желела да искористи препознатљивост имена Идоли. Тако је овај албум, иако формално соло пројекат Владе Дивљана, изашао под именом групе. Поред кафанског експеримента, на албуму се налази и песма „Само ме гледај и буди ту“, обрада француске шансоне Гилберта Бецауда, као и песме које звуче као омаж звуку шездесетих — носталгичне, нежне, помало патиниране, али искрене. Највећи хит је свакако песма Она то зна коју је Дивљан касније често свирао као соло извођач.
Званично, ово је био крај. „Шест дана јуна“ означио је последњу страницу једне од најважнијих музичких књига југословенске сцене. За разлику од бомбастичних хитова и стадионских рефрена, Идоли су се повукли тихо — али са стилом, уз песму из кафане, поглед ка Дунаву и по коју сузу ракијску.
Извор: Nova.rs
