Пише: Дијана Рошчић
Митић је у својој дугој глумачкој каријери играо улоге у комедијама, научној фантастици и дечјим филмовима, није заобишао ни на позоришну позорницу и окушао се у телевизијским продукцијама.
Но, изнад свега га је обликовао лик племенитог, храброг и праведног Индијанца Винетуа због кога га је његова публика волела. За Дефа, филмску компанију Немачке демократске републике (ДДР) снимио је велики број филмова о Индијанцима. Митић је сам глумио чак и сцене које су иначе биле намењене каскадерима.
Од каскадера до глумца
Митић је рођен 13. јуна 1940. у Стројковцу код Лесковца. Отац му је био земљорадник који се у Другом светском рату борио као партизан. Митић и његов брат одрасли су код својих бака и деда, а у школи је учио и немачки језик. После школе почео је да студира на ДИФ-у у Београду. У то време је згодни студент спорта први пут ступио у контакт са филмом, а од 1961. године је био ангажован као каскадер и дубл, наводи Дефа фондација.
Митић је прво имао мале улоге у успешним адаптацијама Карла Маја „Олд Шетрхенд“ и „Винету II“, које је немачка продуцентска кућа снимила у Југославији. Приликом снимања „Олд Шетрхенда“ 1963. први пут је срео Пјера Бриса који је у Западној Немачкој глумио лик индијанског поглавице. За филм „Винету“ њих двојица су годину дана касније поново заједно били пред камерама.
Атлетски грађени младић привукао је пажњу и 1965. у филму „Међу лешинарима“ добија своју прву главну улогу као син поглавице Вокадех. И у том филму је глумио заједно са Пјером Брисом, а у једном интервјуу касније је изјавио да му се тада дивио.
Све године по један филм о Индијанцима
Филмске адаптације књига Карла Маја били су хитови западнонемачке кинематографије, а источнонемачка Дефа је такође желела да намами публику у биоскопе таквим жанровским филмовима. Митић је ангажован као главни глумац за први источнонемачки филм „Синови Велике медведице“. Са око девет милиона гледалаца, филм је био једна од комерцијално најуспешнијих продукција у историји филма ДДР-а. То је био почетак његове филмске каријере. Све до 1975. снимао је сваке године по један филм о Индијанцима.
Митић се окушао и у другим улогама, укључујући у научно-фантастичном филму „Сигнали – свемирска авантура“ или у комедији „Човек који је личио на своју баку“. После уједињења Немачке, преузео је улоге у разним вечерњим серијама АРД-а.
А вратио се и својој парадној улози: од 1992. Митић је свако лето играо Винетоуа у Бад Зегебергу на Играма Карла Маја. Митић се тек 2006. опростио од Бад Зегеберга, након више од хиљаду представа.
О приватном животу Гојка Митића мало се зна. На свој 70. рођендан, Митић, који живи у Берлину, објавио је да је отац 18-годишње ћерке. Има српско и немачко држављанство.
Овај чланак је први пут објављен у јуну 2020, а актуелизован је у јуну 2025
Извор: DW
