Пише: Ђорђе Баровић
На Западном Балкану сутра почиње друга фаза највеће војне вежбе коју САД организују у Европи – Дифендер Јуроп 25. Вежба под називом Тренутни одговор трајаће од 26. маја до 9. јуна на више локација од којих ће једна бити и на Косову. За саговорнике Косово онлајна нема спора да регион није изабран случајно, као и да је намера САД и Натоа да покажу како могу да одговоре сваком безбедносном изазову на старом континенту.
„Ово је реч о глобалном одвраћању. Све што покажемо да можемо да урадимо са нашим савезницима и партнерима, можемо да преузмемо и урадимо било где. Дифендер нам даје примере и појашњења у логистици на терену и ратним борбама у размерама које се тренутно не раде нигде другде“, изјавио је командант америчке војске за Европу и Африку генерал Кристофер Донахју представаљајући планове за највећу војну вежбу америчких снага у Европи Дифендер Јуроп 25.
У овој војној вежби која се одвија у укупно 18 земаља учествује 25.000 припадника америчких и оружаних снага још 29 државе.
Први део вежбе – Брзи одговор одржава се од 11. до 31. маја у Финској, Норвешкој, Летонији, Литванији и Шведској.
На пет локација су изведене синхронизоване ваздушно-десатне операције.
Како је саопштено реч је о „проби пројекције моћи фокусиране на проширењу критичних капацитета на бојно пољу на крајњем северу и Балктику“.
Тренутни одговор 25 је друга фаза током које се приближно 12.000 америчких савезника и партнера окупља током активности отварања операција од 26. маја до 9. јуна како би ојачали сајбер одбрану и демонстрирали безбедносне капацитете.
Вежба ће се одржавати на осам локација: Словачкој, Албанији, Бугарској, Хрватској, Грчкој, Црној Гори, Северној Македонији и Косову.
Завршна фаза, „Сејбер гардијан 25“ је предвиђена да траје од 9. до 24. јуна у Чешкој, Мађарској и Румунији.
Министар одбране у техничком мандату Ејуп Маћедонци изјавио је да ће Косово ове године имати једну од кључних улога у вежби зато што ће у Ђаковици бити центар америчке војне команде за Западни Балкан и тиме „стратешко чвориште“.
„Бићемо још више укључени него у Дифендер Јуроп 23. Косово у Дифендер Јуроп 25 неће бити само земља домаћин и учесник са војним јединицама, већ и место где ће се налазити висока америчка војна команда, одакле ће се водити сва обука на Западном Балкану“, казао је Маћедонци.
Ипак, вежба из 2023. коју помиње за званичну Приштину није остала у најбољем сећању.
„За Косово су ове вежбе завршене“, изјавио је тадашњи амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер након што је саопштио да је искључење Косова из Дифендер Јуроп 23 – прва мера против Косова зато што се оглушило о позиве САД за деескалацију тензија на северу.
Убрзо након тога уследиле су и казнене мере ЕУ које до данас нису укинуте.
Колективна безбедност
Консултант из области геополитике и безбедности Никола Лунић објашњава да је кључан циљ војне вежбе Дифендер 25 брзо распоређивање америчких снага у Европи, а да је Западни Балкан одабран за увежбавање источног крила Натоа које се рапидно оснажује.
„Основна поента и циљ ове вежбе је увежбавање брзог распоређивања америчких снага у Европи. Што се тиче европских савезника и партнера њихов је циљ повећана интероперабилност са америчким снагама и унутар Нато савеза“, истиче Лунић за Косово онлајн.
Обимом вежбе, САД и Нато шаљу јасну поруку и оним државама које још нису део овог савеза да је будућност чланство у колективном систему безбедности.
„Шаље се порука подршке интеграцији у Нато савез и нема сумње да сви партнери са којима се одржава вежба ће пре или касније бити на путу пуноправних интеграција у колективни систем безбедности“, наводи овај аналитичар.
Прецизира да је Западни Балкан одабран са циљем да буде полигон другог дела вежбе, али истиче да разлог нису земље региона и актуелна безбедносна ситуација, већ увежбавање „источног крила“ Натоа, а као одговор на украјинску кризу.
„Источно крило Натоа се рапидно ојачава и све способности на комплетном источном крилу Натоа се унапређују. Штета је што и ми на Западном Балкану не учествујемо у тој вежби“, казао је Лунић.
Додаје се то пре свега односи на Србију која не одустаје од војне неутралности, али и неучествовања у међународним војним вежбама.
„Војна неутралност је у овако рапидном технолошком развоју неодржива и када је уопште промењен концепт ратовања. Задржавамо се на концепту неутралности и увели смо 2022. мораторијум на све војне вежбе које су беспредметне, које нас изолују и смањују наше војне способности“, уверен је Лунић.
Укрштање интереса
Стручњак за безбедност из Приштине Хисен Гецај каже у разговору за Косово онлајн да је војна вежба Дифендер Јуроп 25 која се делом одвија и на Косову резултат редовне сарадње КБС-а са земљама – савезницама како би се проверила њихова обученост, али и способност да се супростави евентуалној агресији.
Гецај наглашава да се интереси великих сила укрштају на Балкану због чега неретко мали народи, попут Албанаца и Срба, не својој вољом бивају увучени у сукобе.
„Реч је о редовним вежбама које се одржавају између КБС и осталих партнера које имају за циљ да увиде способност јединица и старешина које раде у њима, њихову способност да учествују у тим вежбама и суспростављању некој евентаулној агресији. То је нешто што је редовно у јединицама КБС-а, али у овом смислу, у светлу свих ових догађаја у свету, рат између Русије и Украјине, на Блиском Истоку где има проблема са Израелом и Палестинцима. Онда то даје још већи значај овим вежбама јер то доказује спремност тих јединица и штабова да се супроставе евентуалним ратним непогодама“, каже Гецај.
Додаје да су мултинационалне војне вежбе сада много интензивније и „вишег карактера“ због све напетије ситуације у свету.
Тај проблем, наглашава, није мимоишао ни Западни Балкан.
„Нарочито овде на Балкану када се зна да имамо проблема у БиХ са Републиком Српском и Додиком који у политичком смислу има неке своје захтеве, али исто тако је и нерешен проблем између Србије и Косова где ти преговори који су раније започети нису још довршени, а то треба да се догоди“, објашњава овај аналитичар.
Сматра да је у несигурним геополитичким околностима за сваку земљу добро да се припреми за одбрану.
„То можда није добро зато што видимо да су народи завађени и супростављени, али добро је да свака нација и држава жели да се одбрани од неке евентуалне агресије“, прецизира Гецај.
Без обзира што су кључни ратни конфилкти у свету више део глобалних превирања, овај аналитичар упозорава да је Западни Балкан тачка на којој се укрштају интереси великих сила, па су народи региона, попут Албанаца и Срба, не својом кривицом угурани у такве сукобе.
„Интереси великих сила се заправо највише укрштају овде на Балкану. Мали народи, и Албанци и Срби, можда често и без своје кривице на неки начин су угурани у такве сукобе који у ствари нису њихови“, истиче Гецај.
„Политичке локације“
Ипак, политички аналитичар и уредник дневног листа Тема из Тиране Или Пата сматра да је Косово „практична, а не политичка локација“ за највећу америчку војну вежбу на тлу Европе.
„Косово је више практична него политичка локација. То је зато што се у Урошевцу налазила веома важна америчка база, као што је Бондстил, која би могла да се користи као логистички и оперативни центар за снаге које учествују у овим војним вежбама, јер им је много лакше да међусобно делују“, истиче Пата у разговору за Косово онлајн.
Коментаришући тврдње Маћедонција да је Косово у овој вежби добило важно улогу и постало „стратешко чвориште“ за Западни Балкан, Пата сматра да је реч о политичкој изјави.
„Изјава министра Маћедонција несумњиво је политичка и он тежи да политички профитира. Дифендер Јуроп се данас може сматрати рутином која већ пет или шест година организује јужно крило Натоа које под својом управом има Северну Африку, Италију и Западни Балкан“, објашњава овај аналитичар.
Додаје да је пре две године Албанија била један од домаћина ове вежбе, али да су ови маневри „прецењени“ не само у Тирани, већ и у Приштини.
„Мислим да је Дифендер Јуроп прецењен, како од званичне Тиране када је организован у Албанији у време избора, тако и од стране Косова сада. Косово има Кфор, а Нато је унутар Косова. Политички, Косово је нешто друго, и верујем да ће у наредним месецима постојати нека врста незаинтересованости САД за Западни Балкан”, прецизира Пата.
Упитан на који начин треба тумачити ову војну вежбу Пата каже да је она део „рутине“ у сарадњи чланица Натоа.
Међутим, упозорава да ван те „рутине“ војни споразум који су недавно потписале Албанија, Хрватска и Косово.
Према његовим изворима, споразум није иницирао Загреб, већ Тирана.
„Споразум између Хрватске, Косова и Албаније, о војној сарадњи, мислим да је изван рутинске сарадње. Ово је политички и геополитички споразум за супротстављање војној моћи Србије. Колико сам сазнао из својих извора, иницијатор овог споразума није била Хрватска, већ званична Тирана. То је зато што Еди Рама дуго има односе и саветника са бившим хрватским председником (Стипом Месићем), у време када није био ни премијер ни председник Хрватске. Рама је имао тог политичког саветника у свом првом мандату у влади и има добре односе са њим. Разговарали су о овом споразуму, а затим је и ово одобрила хрватска влада”, открива Пата.
Додаје да у оваквим војним вежбама не треба тражити скривене поруке зато што их нема.
„Американци су јасно рекли, не само потпредседник Венс, већ и Трамп, да немају намеру да воде рат у Европи. САД ће наравно одговорити преко својих структура ако буду нападнуте“, казао је Пата.
Додаје да ће се већ у јуну Европљани сусрести са новом „провокацијом“ америчког председника Доналда Трампа у виду захтева за повећањем војне потрошње.
„Није случајно што немачка влада, британска влада и други, иако имају нормалне односе са Трампом, разматрају повећање војне потрошње јер САД више не намеравају да буду заинтересоване за ратове и проблеме Европе”, закључује Пата.
Поруке и полигони
Политички аналитичар из Скопља Благојче Атанасовски истиче да великом војном вежбом Дифендер Јуроп 25, САД и Нато шаљу политичку поруку о свом јединству, а да Западни Балкан није случајно одабран за један од „полигон“.
„Та војна вежба једноставно значи неку врсту дипломатске поруке да је алијанса стабилна пред лицем руске војне агресије у Украјини или троипогодишњег руско-украјинског рата коме се крај не назире“, каже Атанасовски за Косово онлајн.
Објашњава да без обзира на политику новог америчког председника, САД настављају да организују војне вежбе на европском континенту како би потврдиле трансатланско партнерство.
„На овај начин се јавности даје својеврсна порука о традиционалном партнерству између савезника, чланица Натоа са европског и америчког континента, укључујући и Косово, које није чланица Натоа, али припада том западном безбедносном делу безбедносне архитектуре“, прецизира Атанасовски.
Додаје да регион Западног Балкана није случајно изабран као „полигон“.
„Пре само 30 година, управо на Западном Балкану, имали смо крвави распад бивше државе Југославије. Имали смо тешке војне операције. На Западном Балкану и даље постоје неуралгичне тачке које се третирају као нерешени територијални спорови. Земље попут Косова и БиХ за које западни савезници и алијанса и даље врше притисак да се донесе неко решење у преговорима између Београда и Приштине, односно статус БиХ нажалост је и даље проблематичан и мислим да се управо тим присуством на Западном Балкану стиче утисак да су стабилност, просперитет и мир овог дела Европе кључни за Нато савез“, прецизира овај аналитичар.
Истовремено, Нато на овај начин, уверен је Атанасковски, шаље јасну поруку да неће толерисати дестабилизацију региона, али и да Балкан виде унутар Нато савеза.
„Шаље се порука свим оним снагама или структурама које можда раде на неконвенционалним, хибридним претњама како би дестабилизовале земље у региону. Након војних акција пре 30 година, сам регион, кроз чланство земаља Западног Балкана у Натоу, почев од Хрватске па све до Македоније, Албаније, и преосталих земаља које нису чланице Натоа, Косова, Босне и Србије, једноставно жели да пошаље поруку да је будућност земаља Западног Балкана у Нато савезу“, сматра Атанасковски.
Извор: Kosovo Online
