Дефинитивно се не пише добро већ довољно „немогућој“ држави као што је Босна и Херцеговина кад јој је, у вријеме њене највеће кризе од потписивања Дејтонског споразума, формално на челу, у виду предсједавајућег Предсједништва, фигура попут Жељка Комшића, који се лажно представља као хрватски члан тог истог Предсједништва.
У којој се мјери Комшић лажно представља сажето је описао њемачки политичар Кристијан Шмит, који је и сам несумњиво стручан у тој области.
Почетком септембра, на симпозијуму посвећеном „Еуроатлантској перспективи БиХ“ одржаном у Њемачкој, Шмит је уљудно, али германски прецизно, описао позицију несрећног Комшића, такође једног од учесника:
„Говорник на симпозију г. Комшић је представник хрватског народа у Предсједништву мада је изабран гласовима Бошњака а не толико Хрвата. То показује колико је све компликовано. Истински представник Хрвата, Човић, изгубио је против Комшића.“
Симбол дедејтонизације
Но, Комшић управо своје право да се лажно представља као представник босанско-херцеговачких Хрвата ставља у темеље своје одбране данашње, дедејтонизоване БиХ. По њему, од виталне важности за опстанак те јадне државе којом он наводно предсједава је управо спријечити Хрвате да имају свог изабраног представника:
„Једино што спасава Додика и његов план разградње државе је усвајање антицивилизацијских ХДЗ-ових захтјева за измене изборног закона… Нешто попут тога води у сигурну дезинтеграцију државе БиХ.“
Сатиричар оваквој „држави“ једноставно није потребан, поред оваквих „лидера“.
Дакле, да апсолвирамо: предсједавајући Предсједништва БиХ сматра да ће примјена изворног Дејтона, који словом предвиђа Босну и Херцеговину саздану на темељима три конститутивна народа и два ентитета, заправо означити коначни распад земље. Јер, то је оно што ХДЗ тражи, а чему се Комшић грчевито противи – да се Хрватима омогући да могу да бирају свог истинског представника, за ког су гласали Хрвати, у предсједништво земље.
Још једноставније речено, по Комшићу – дејтонска Босна и Херцеговина може да опстане једино ако истраје на кршењу својих темељних принципа и, још важније, слова свог Устава и Дејтонског мировног споразума уопште.
Односно, на ускраћивању права конститутивним народима да бирају своје представнике.
Комшић је заправо најаутентичнији изданак, најсликовитији симбол постепене дедејтонизације БиХ, под палицом западних колонијалних управника (такође познатих као „високи представници“), а уз навијачку подршку цјелокупног политичког Сарајева.
Човјек који суштински никог не представља, у име „европских“ и НАТО „вриједности“ (шта год то значило – мада нам случајеви Либије и Авганистана дају добар путоказ) захтијева подршку за своје настојање да настави да узурпира власт, противно Уставу земље коју би да „демократски“ представља.
Има ли апсурдније државе од БиХ на земаљској кугли?
Једнополарна марионета
Нису, наравно, ово прве глупости које су изашле из Комшићевих уста. Није једна колумна довољна да их све поброји, а нема ни потребе смарати и себе и друге. Довољно је поменути да је то исти човјек који је прије пар година Србе у Републици Српској покушао да убиједи да су они заправо за НАТО – упркос анкетама које редовно показују да је око 80 одсто Срба у Српској против чланства у том агресивном војном пакту – а да је само Милорад Додик „и можда узак круг њему блиских људи“ против.
За дивно чудо, Србе није успио да убеди у своју тезу у међувремену.
Још један Комшићев бисер, овог пута од прије годину дана, пласиран је преко старог доброг, пословично „добронамјерног“ Дојче велеа, за који је Комшић изјавио да је „ако ћете бити реални и прагматични – Косово… држава“.
Чисто да не буде забуне: човјек који непрекидно оптужује Србију да, разумије се, заједно са Русијом, поткопава интегритет и суверенитет (све са колонијалним управником и три странца у Уставном суду) Босне и Херцеговине, више је него спреман да призна лажну, самопроглашену творевину на територији те исте Србије.
Комшић је класични примјер једнополарне марионете која, као и њене газде, не схвата да је време бахатог наметања једностраних рјешења и чињеница на терену отишло у неповрат.
Он је убијеђен да ће америчка коњица кад-тад ујахати, растурити Дејтон до краја, све у име „духа“ тог истог Дејтона (то су исти они Американци који су, на примјер, били спремни да униште варош у Вијетнаму да би је „спасили“) и омогућити му да се, ако треба, и доживотно лажно представља као „хрватски“ члан Предсједништва БиХ, који ће, при томе, у „демократску“ Европу уводити земљу са страним управитељем и странцима у својој највишој судској инстанци, и још тврдити на сва уста да је она „суверена“.
Америчким рјечником речено – you can’t make this stuff up (овако нешто се не може ни измислити). Ко овдје не полуди, стварно је за психијатра…
Свако, па и Комшић, има право на снове, па чак и на психоделичне халуцинације попут ових. Али, само за свој рачун.
Нико није дужан да прихвати доживотну казну у лудници.
Александар Павић
Извор: sveosrpskoj.com
