Пише: Милија Тодоровић
Да ли је резолуција о геноциду у Јасеновцу и другим стратиштима нашег народа у Другом свјетском рату, усвојена прошле године у Скупштини Црне Горе, крива што:
1. Нити један орган (политички или судски) СР Хрватске и садашње Р Хрватске никада није усвојио сличан акт у ком се признаје и каже било шта о геноциду хрватских усташа над Србима?
2. Данашња Република Хрватска има споменике усташким зликовцима (Миру Барешићу, Мату Бобану и сл.) и не пада јој на памет да то мијења, а нама спочитава како ће се звати базени и улице по Црној Гори?
3. У моменту напада ЈНА на Дубровник (ма како погрешна, нетактична или злочиначка била таква акција) Хрватска није међународно призната држава, него тек дио државе који се насилно одваја од цјелине коју контролише ЈНА?
4. Што најкрвавији логор у коме је звјерски мучено и убијено десетине војних заробљеника из БИХ, Хрватске и ЦГ (заробљених током грађанског рата 1991-1995) не постоји за министра вањских послова Р Хрватске, а постоји логор у Морињу, из кога су сви заточени изашли живи ?
5. Што војни школски брод затечен у водама Боке Которске, треба да припадне Хрватској, а рецимо пехар Купа маршала Тита, прављен у Београду, а затечен у Хрватској 1991. треба да остане у трајном власништву последњег освајача, сплитског Хајдука?