Preveo: M. M. Milojević
Krajnje desničarski AfD mogao bi da u nedelju osvoji mandate koji se u izglasavaju neposrednim glasanjem u rurskom uporištu umereno levičarske Socijaldemokratske partije
U Bohumu, gradiću u nemačkoj industrijskoj Rurskoj oblasti, prodavačica sira Heike Višnevski kaže da razmišlja da na svom glasačkom listiću zaokruži krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (skraćeno AfD).
Šezdesetogodišnjakinja, čiji su roditelji emigrirali iz Poljske, je socijaldemokrata u srcu. ‚Volela bih da ponovo glasam za SDP‘, kaže. Ali problem je stranački kandidat, kancelar Olaf Šolc.
‘Kada slušam Šolca, sve se svodi na ‚mi smo uradili ovo, mi smo uradili ono‘. I svi se pitaju: gde? Pomislili biste da on živi u nekom drugom svetu‘, kaže Višnevski. Iako je svesna ekstremista među pristalicama AfD-a, Višnevski kaže da bi ‚volela da veruje Alis Videl‘, stranačkom predvodniku i kandidatu za kancelara. ‚Rad ponovo mora da se isplati. I kada je posredi imigracija, takođe sam mišljenja da svako ko želi da živi ovde mora da se potrudi‘.
Kako se predizborna kampanja bliži kraju uoči nedeljnih saveznih izbora, raspoloženje u Ruru, uporištu SDP-a koji je postao simbol poratnog socijalno-tržišnog ekonomskog modela, odražava osećanje političkog meteža u najvećoj evropskoj demokratiji.
U nedelju, AfD bi mogao po prvi put da osvoji mandate koji se odabiraju direktnim glasanjem u Ruru, oblasti sa visokom imigracijom koju mori deindustrijalizacija. Šolc, koji je raspisao prevremene izbore u novembru nakon što je okončao nepopularnu koaliciju sa liberalima i zelenima, mogao bi da predvodi svoju stranku na putu ka najgorem izbornom rezultatu još od 1887. godine sa mršavih 15 odsto glasova.
Tako očajan rezultat za stranku nekadašnjih kancelara Vilija Branta, Helmuka Šmita i Gerharda Šredera potcrtao bi preusmerenje ka desnici u najvećoj evropskoj ekonomiji, koja stagnira tokom prethodne dve godine. Dok ekonomske more zemlje zabrinjavaju birače, tokom predizborne kampanje dominantna tema je bila oštra debata o migraciji, pojačana serijom smrtonosnih napada koje su izvršili migranti.
Slaba SDP bi takođe donela veće poteškoće konzervativnom lideru Fridrihu Mercu da oformi stabilnu koaliciju. Mercova Demohrišćanska unija (skraćeno CDU) i njena bavarska sestrinska stranka CSU su prema predviđanjima verovatni pobednici izbora sa nekih trideset odsto glasova i načelno su isključili mogućnost sporazuma sa AfD-om, koji će po svoj prilici biti druga partija po osvojenom broju glasova i osiguraće svoj najbolji dosadašnji rezultat od nekih dvadeset odsto.
Ali Mercovo građenje koaliciji moglo bi da bude komplikovano ukoliko manje stranke dobace do cenzusa od pet odsto i uđu u Bundestag u vreme kada je Nemačkoj potrebno da se pozabavi urgentnim pitanjima, kao što je priklanjanje Donalda Trampa Rusiji o okončanju rata u Ukrajini bez učešća bilo kog od evropskih partnera.
Jedna takva stranka mogla bi biti krajnje levičarski orijentisana Di Linke, čija je podrška naglo porasla, i očekuje se da će osvojiti oko šest odsto glasova. Istraživanje agencije Forsa prošle nedelje pokazalo je da bi se moglo desiti da koalicija između SDP i CDU/CSU ne dosegne većinu u skupštini.
Profesor Manfred Gilner iz agencije Forsa kaže da nikada nije video toliko visok nivo nezadovoljstva kancelarom koji je još na dužnosti i koalicijom koja je formirala vladu. ‚U osnovi svega je krajnje nezadovoljstvo vladajućom koalicijom‘.
U jezgru izazova po nemačku demokratiju stoji opadanje poverenja u najveće tradicionalne političke partije, koje su uobičajeno ‚obuhvatale širok raspon birača, grupa sa različitim interesima, dovodeći ih pod zajednički krov‘, kaže Gilner. ‚One su izgubile tu sposobnost‘.
Rurska oblast je nakdašnji bastion rudnika uglja i dom metalurškog konglomerata Tisenkrup, čijih su sto deset metara visoke peći koje nadvisuju pogone u Duisburgu dugo bile izvorište ponosa među njegovim radnicima, Krupijanerima.
Ali kompanija, koja se bori sa opadanjem automobilske industrijske – koja joj je ključni klijent – i istovremeno sa konkurencijom jeftinog kineskog uvoza, objavila je planove da ukine jedanaest hiljada radnih mesta u Duizburgu, ili 40 odsto svoje radne snage u ovom gradu.
Region je prošao kroz brojne poteškoće pre nego što su zatvoreni rudnici uglja između sedamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Od tada privlači poslove orijentisane prema pružanju usluga, posebno u vezi sa tri tamošnja univerziteta i logističkim kompanijama. Ali pandemija virusa Kovid-19, koju je pratilo dve godine ekonomskog opadanja pod vlašću Šolcove koaliciji, pojačalo je političko nezadovoljstvo u najsiromašnijim delovima društva.
Hans-Peter Nol, koji predsedava Colverajnom, nekadašnjim kompleksom ugljenokopa zatvorenom 1986. godine, koji sada obuhvata muzeje i start-ap kompanije, kaže da ‚velike strukture, one koje su se starale o radnicima, koje su sve rešavale, više ne postoje‘.
‚Populizam nažalost nudi naizgled dobra rešenja gubitnicima ovih preobražaja‘, kaže Nol, sin i unuk rudara u rudniku uglja.
Ovi trendovi jasno su se mogli videti u srednjoj školi Marija Sibila Merijan u Bohumu ranije ove nedelje, gde su učenici organizovali raspravu sa lokalnim kandidatima. Danijel Cerbin iz AfD-a objašnjavao je pred više od dvesta učenika, među kojima su mnogi koji su po prvi put stekli pravo glasa, da zemlja mora da kontroliše ‚neobuzdanu masovnu imigraciju i da odlučuje ko će ovde dolaziti‘.
Kandidat Di Linkea Kansin Kektirk potom je prešla u ofanzivu. Ukazujući na policijske podatke koji ukazuju da ne postoji srazmerno uvećanje kriminalnih aktivnosti koje čine imigranti, ona se podsmevala kriminologu Cerbinu. ‚Ne dopustite da vam prodaju te besmislice‘, rekla je učenicima.
Zerdar Juksel, zakonodavac iz ove izborne oblasti iz redova SDP-a, pozvao je one koji su došli u Nemačku poslednjih deset godina da ustanu. Nakon što je nekoliko učenika to uz oklevanje učinilo, upitao je one koji su potomci imigranata da im se pridruže. Svi su, osim nekoliko njih, ustali. ‚Ne biste bili ovde da je AfD upravljao ovom zemljom!‘, rekao je Jiksel dok se salom proneo gromki aplauz.
AfD nastoji da privuče radnike koji više ne osećaju da ih predstavlja Socijal-demokratska partija, kaže Cerbin nakon panela, dok je nekoliko studenata prišlo da se sa njime fotografišu. ‚SDP je postala stranka onih koji dobro zarađuju‘, rekao je nekdašnji veteran iz Avganistana, čiji je otac radio u rudarstvu. ‚Ona više nije radnička partija u uobičajenom smislu. I mi preuzimamo tu ulogu‘.
Juksel, čiji je otac Kurd emigrirao iz Turske 1964. godine kako bi radio u Tisenkrupu kaže da bi njegova partija trebalo da neguje ‚društvo zasnovano na znanjima i pružanju usluga‘. ‚Ne bi trebalo da budemo stranka radnika već stranka rada‘, kaže ovaj pedeset jednogodišnji političar. ‚Univerzitetski nastavnik, softverski inženjer, učitelj su takođe radnici‘.
Juksel kaže da je teška debata o migracijama dovela do jačanja AfD-a. Godine 2015, kancelarka Angela Merkel dočekala je skoro milion tražilaca azila iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja, govoreći mi to možemo, podseća Jiksel. ‚Ali nije rekla kako‘.
Opštinama nije opredeljena dovoljna federalna podrška kako bi integrisale pridošlice, obrazlaže. Umesto toga, ‚oseća se da gradovi raspolažu sa manje novca za plivališta, manje novca za vežbaonice, manje novca za škole‘.
Pandemijsko zaključavanje i rat koji je Rusija povela u Ukrajini pojačali su ozlojeđenost i strahovanja, kae. ‚Mnogi su dolazili do nas i govorili ‚vi ste ratni huškači, Olaf Šolc nas vodi prema Trećem svetskom ratu‘.
Dok je Jukselov poslanički mandat relativno siguran, njegov kolega iz SDP-a Markus Tens je u nezgodnom položaju u Gelzenkirhenu, gradu sa višom stopom nezaposlenosti na severnom obodu Rurske oblasti, gde bi prevagu mogao da odnese AfD.
Pedeset jednogodišnji narodni poslanik, čiji je otac bio sindikalista u kompaniji I-ge Metal, kaže da se priprema za ‚debakl‘ u nedelju.
Njegov grad, kaže Tens, mnogo je pretrpeo zbog velikog naseljeničkog talasa, ne samo izbeglica sa Bliskog istoka, već i onoga što je nazvao ‚migracijom siromašnih‘ iz istočnih zemalja Evropske unije kao što su Bugarska i Rumunija.
On lobira u Berlinu za dodatna sredstva, ali ‚na to je otišlo mnogo vremena, dve i po godine‘, kako bi se razjasnilo ‚ko je zapravo nadležan‘, kaže u jednom dahu o Šolcovoj vladi. ‚Ljudi kažu da ‚žele rešenja sada‘ – mi smo nešto ponudili previše kasno, i sada se koalicija raspala‘.
Izvor: Fajnenšel Tajms
