Od početka rata u Ukrajini Zapad je zamrznuo 282 milijarde dolara ruske imovine u inostranstvu, isključio ruske banke iz SWIFT-a… Rusija, zajedno sa svojim saveznicima, sprema odgovor u vidu „Briks mosta“, kao platforme za osporavanje dominacije dolara
Ruski predsednik Vladimir Putin sigurno će biti ponosan 22. oktobra (tekst je pisan 20. oktobra, prim. prev.) tokom zajedničkog fotografisanja sa liderima 24 zemlje, uključujući indijskog premijera Modija i kineskog predsednika Si Đinpinga, na samitu BRIKS-a u Kazanju na reci Volgi.
Prošle godine, kada se ova grupacija sastala u Johanesburgu i proširila sa pet na deset članova, Putin je morao da odsustvuje kako bi izbegao hapšenje po nalogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. No, ovog puta se nada da će biti ključna figura u brzo rastućem bloku, koji osporava poredak zasnovan na zapadnoj dominaciji.
Nakon 15 godina zajedničkog rada originalnog BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), može se reći da nije postignuto mnogo. Ipak, Putin se nada da će na ovom samitu bloku udahnuti novu snagu, tako što će ga privoleti da izgradi novi, globalni sistem finansijskog plaćanja kako bi izazvao američku dominaciju u globalnim finansijama i zaštitio Rusiju i njene saveznike od sankcija.
Putin o Đukanoviću: Nije jasno šta je bio više lider ili biznismen
„Svi razumeju da se svako može suočiti sa američkim ili drugim zapadnim sankcijama“, rekao je prošlog meseca Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova. BRIKS-ov platni sistem bi omogućio „ekonomske operacije bez zavisnosti od onih koji su odlučili da instrumentalizuju (to weaponise) dolar i evro“. Ovaj sistem, koji Rusija naziva „BRIKS most (BRICS Bridge)“, trebao bi biti izgrađen u roku od godinu dana i omogućio bi zemljama da sprovode prekogranična poravnanja koristeći digitalne platforme koje kontrolišu njihove nacionalne centralne banke.
Ambiciozan plan
Kontroverzno, moguće je da u tom poslu pozajmi koncepte iz drugog projekta pod nazivom „Em-bridž“ (mBridge), koji delimično vodi Banka za međunarodna poravnanja (BIS), institucija koja predstavlja jedno od uporišta zapadnog poretka.
Pregovori će pokazati da se vodi trka za preoblikovanje svetskog finansijskog krvotoka. Kina već dugo veruje da će tehnologija plaćanja, a ne pobuna kreditora ili vojni sukobi, smanjiti moć koju Amerika ima kao centar globalnih finansija. Planirani projekat BRIKS-a mogao bi omogućiti jeftinije i brže transakcije.
Navedene prednosti mogle bi biti dovoljne da privuku ekonomije u razvoju. Kao znak da „šema“ ima stvarni potencijal, treba navesti brigu zapadnih zvaničnika da bi ona mogla biti dizajnirana za izbegavanje sankcija. Neki su, osim toga, frustrirani i nenameravanom ulogom Banke za međunarodna poravnanja, smeštene u Švajcarskoj i poznate kao „centralna banka centralnih banaka“.
Američka dominacija globalnim finansijskim sistemom bila je osnova finansijskog poretka nakon Drugog svetskog rata. Ne samo zahvaljujući američkoj ekonomskoj i vojnoj moći, nego i činjenici da se imovina denominovana u dolarima, smatra sigurnom od konfiskacije i inflacije i da ju je lako kupiti i prodati.
Iako su centralne banke raznih država diverzifikovale svoja sredstva, između ostalog i kupovinom zlata, oko 58 odsto deviznih rezervi je u dolarima (pogledajte grafikon), a mrežni efekti dolara stavljaju američke banke u centar svetskog platnog sistema. Slanje novca širom sveta može se posmatrati kao let na duge relacije: ako dva aerodroma nisu direktno povezana, putnici će morati da presedaju, idealno bi bilo u nekom prometnom čvorištu gde se povezuje mnogo drugih letova. U svetu međunarodnih plaćanja najveće takvo čvorište je Amerika, gde mnoge svetske banke menjaju strane valute (od onih koje vrše plaćanje) u dolare, a zatim u valute u kojima se primaju plaćanja.
Svetske devizne rezerve u valutama (Izvor: Ekonomist)
Centralno mesto dolara obezbeđuje ono što Henri Farel i Abraham Njuman nazivaju efektima „panoptikona“ ili „tačke gušenja“. Pošto skoro sve banke koje obavljaju transakcije u dolarima to moraju raditi preko korespondentne banke u Americi, ona je u mogućnosti da prati tokove novca u potrazi za znacima finansiranja terorizma i izbegavanja sankcija.
To američkim liderima pruža ogromnu polugu moći koju oni žele da koriste kao alternativu ratu [primeni vojne sile]. Broj ljudi pod američkim sankcijama eksplodirao je za više od 900 odsto (na oko 9.400) u dve decenije do 2021. godine. Sjedinjene Države su zahtevale da se neke strane banke isključe iz SWIFT-a, belgijskog sistema komunikacije koji koristi oko 11.000 banaka u 200 zemalja za prekogranični transfer sredstava. Na primer, iz SWIFT-a je, 2018. godine, izbačen Iran.
Rusija pod sankcijama
Ipak, sve je to bledo i neuporedivo sa žestinom finansijskog napada na Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zapad je zamrznuo 282 milijarde dolara ruske imovine u inostranstvu, isključio ruske banke iz SWIFT-a i sprečio ih da „obrađuju“ plaćanja preko američkih banaka. Amerika je takođe zapretila „sekundarnim sankcijama“ bankama u drugim zemljama, koje podržavaju ratne napore Rusije.
Čak su i evropski kreatori politike, koji inače podržavaju sankcije, bili uznemireni koliko su se brzo Viza i Masterkard – dve američke firme na koje se evrozona oslanja za maloprodajna plaćanja — povukle iz Rusije. Cunami koji se obrušio na Rusiju podstakao je američke protivnike da ubrzaju svoje napore za oslobađanje od dolara i naterao mnoge druge vlade da preispitaju svoju zavisnost od američkih finansija. Kina to smatra jednom od svojih najvećih slabosti.
Putin se nada da će ovo nezadovoljstvo dolarom iskoristiti na samitu BRIKS-a. Za njega je stvaranje nove šeme prilično hitan praktični prioritet, ali i geopolitička strategija. Na ruskom tržištu stranih valuta se sada gotovo isključivo trguje juanima, ali pošto ne mogu dobiti dovoljno ove valute za plaćanje uvozne robe, primorani su na razmenu. Recimo, u oktobru je Rusija pristala da mandarine iz Pakistana plati bobom i sočivom. Prema nekim izveštajima, ove poteškoće sa likvidnošću se povećavaju.
Ruski predsednik na Samitu BRIKS-a u Kazanju (22-24. oktobra) (Foto: Maxim Shemetov/Pool Photo)
Ruski predsednik se nada da će razvojem sopstvenih finansijskih struktura učiniti podnošljivijim funkcionisanje van američkog sistema. Zvaničnici BRIKS-a održali su niz sastanaka uoči samita u Kazanju. Razgovarali su o formiranju agencije za kreditni rejting koja bi bila rival glavnim zapadnim agencijama, za koje Rusija smatra da su „podložne politizaciji“.
Oni su takođe ispitali stvaranje osiguravajuće kuće kako bi zaobišli zapadne firme koje odbijaju pružanje osiguranja za neke tankere koji prevoze rusku naftu, kao i sistem plaćanja koji bi zamenio Vizu i Masterkard. Putin se zalagao za stvaranje zajedničke valute BRIKS-a za određivanje cena u trgovini (pricing trade), zasnovane na korpi zlata i drugih nedolarskih valuta, ali su se indijski zvaničnici u proteklim danima protivili ovome predlogu.
Digitalna zamena za dolar
Daleko najozbiljnija inicijativa je plan za korišćenje digitalnog novca podržanog fiat valutama (fiat valute su valute koje nemaju unutrašnju vrednost jer nisu vezane npr. za zlato, već mu vrednost određuje država koja ga izdaje; prim. NS). Ovo bi stavilo nacionalne centralne banke, a ne korespondentske banke sa pristupom kliring sistemu dolara u Americi, u središte prekograničnih transakcija. U toj decentralizaciji finansijskog sistema nijedna zemlja ne bi mogla da isključi drugu. Pošto bi komercijalne banke obavljale transakcije preko svojih centralnih banaka, ne bi morale da održavaju bilateralne odnose sa stranim bankama, zaobilazeći tako mrežne efekte sadašnjeg korespondentsko-bankarskog sistema.
Plan „BRIKS mosta“ je iznesen u izveštaju ruskog Ministarstva finansija i Centralne banke u oktobru. Na 48 stranica teksta kritikuju se zapadne finansije i navodi se da „novu multinacionalnu platformu za potrebe prekograničnog poravnanja treba detaljnije ispitati zbog toga što je nova, zbog povezanih rizika i, potencijalno, ekonomije koja menja igru“.
Sa fokusom na digitalne valute kojima upravljaju centralne banke, čini se da je ova ideja barem delimično inspirisana eksperimentalnom platformom za plaćanje pod nazivom Em-bridž, koju je razvio BIS zajedno sa centralnim bankama Kine, Hong Konga, Tajlanda i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kineski državni mediji kažu da će se novi plan BRIKS-a „verovatno oslanjati na naučene lekcije“ iz navedenog projekta BIS-a.
Taj eksperiment BIS-a je pokrenut bez velikih ambicija 2019. godine, pre napada Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Prema rečima nekoliko ljudi uključenih u projekat, bio je zapanjujuće uspešan. Mogao bi da skrati vreme transakcije sa dana na sekunde, a troškove istih da svede praktično na nulu. U junu su iz BIS-a rekli da je „Em-bridž“ dostigao „minimalno održivu fazu proizvoda“ i da se centralna banka Saudijske Arabije pridružila kao peti partner u šemi, u kojoj postoji još 31 član u statusu posmatrača.
Sedište banke za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu (Foto: Gianluca Colla/Bloomberg)
Stvaranjem sistema koji bi potencijalno mogao biti daleko efikasniji od sadašnjeg – i koji bi oslabio dominaciju dolara – BIS je nesvesno zakoračio u geopolitičko minsko polje.
„Ako neko obavlja transakcije van dolarskog sistema iz političkih razloga, želite da to za njega bude skuplje od dolarskog sistema“, kaže Džej Šambo, viši zvaničnik odeljenja za trezor. Povećanje efikasnosti novih vrsta digitalnog novca može narušiti upotrebu dolara u prekograničnoj trgovini, navodi Fed. Recipročno, to bi moglo da „pogura“ kinesku valutu. Govoreći bankarima i zvaničnicima o Em-bridžu u septembru, zvaničnik Hong Konga je rekao da on „pruža još jednu priliku da se omogući lakša upotreba ženminbija (juan) u prekograničnom plaćanju, a od toga ima koristi Hong Kong kao ofšor čvorište“.
Da li je moguće da Em-bridžove koncepte i kod mogu replicirati BRIKS, Kina ili Rusija? BIS bez sumnje gleda na Em-bridž kao na zajednički projekat, ali veruje da on ima konačnu reč o tome ko može da se pridruži.
Ipak, neki zapadni zvaničnici kažu da učesnici u Em-bridž eksperimentu mogu preneti znanje i veštine koje su tamo stekli, drugim akterima, uključujući i one iz BRIKS-a.
Prema više izvora, Kina je preuzela vođstvo u razvoju softvera i koda za Em-bridž projekat. Narodna banka Kine (NBK), centralna banka, vodi tehnološki podkomitet projekta, a prema navodima zvaničnika BIS-a iz 2023. godine, njen digitalni registar „je napravila“ NBK. Možda će se ova tehnologija i znanje moći iskoristiti za izgradnju paralelnog sistema, koji bi bio izvan dometa BIS-a ili njenih zapadnih članica. BIS je odbio da komentariše bilo kakve sličnosti između svog eksperimenta i Putinovog plana.
Odgovor Amerike
Ulazak BRIKS-a u „trku za plaćanja“ otkriva nove geopolitičke izazove sa kojima se suočavaju multilateralne organizacije. Na sastanku G20, grupe velikih ekonomija, 2020. godine, BIS je dobio zadatak da poboljša postojeći sistem i, na insistiranje Kine, da eksperimentiše sa digitalnim valutama.
Ranije ove godine, Agustin Karstens, njegov direktor, pozvao je na „potpuno novu arhitekturu“ i „preispitivanje osnova finansijskog sistema“. Međutim, pošto različiti članovi organizacije imaju potpuno suprotstavljene interese i ciljeve, sve je teže ostati iznad toga konflikta. Svet je postao složeniji za upravljanje, priznaje Sesilija Skingsli, direktorka inovativnog čvorišta BIS-a. Ona ističe da BIS i dalje ima ulogu u rešavanju problema za sve zemlje sveta „gotovo nezavisno od toga kakvu drugu agendu one mogu imati“.
Jedna od opcija za Ameriku i njene saveznike je da pokušaju da oslabe nove, dolaru konkurentne, sisteme plaćanja. Zapadni zvaničnici su upozorili BIS da bi njihov projekat mogle da zloupotrebe zlonamerne zemlje. BIS je od tada usporio svoj rad na Em-bridžu, sudeći po izjavama nekih bivših zaposlenih i savetnika. Takođe, malo je verovatno da će primiti nove članove u projekat.
Druga opcija je poboljšanje sistema zasnovanog na dolaru, kako bi bio efikasniji od novih konkurenata. Amerika već priprema tako nešto. U aprilu su se njujorške Federalne rezerve pridružile projektu BIS-a usmerenom na ubrzavanje i smanjenje troškova postojećeg sistema, u kome već učestvuje šest drugih centralnih banaka. Federalne rezerve, takođe, mogu povezati svoj domaći sistem trenutnih plaćanja sa sistemima u drugim zemljama.
Zgrada Federalnih rezervi Njujorka (Foto: Bloomberg)
SWIFT je ovog meseca objavio da planira sprovesti testiranja digitalnih transakcija sledeće godine, koristeći neke od svojih prednosti, kao što su jaki mrežni efekti i stečeno poverenje, kaže Tom Čak, direktor SWIFT-a za inovacije.
Bilo koji konkurentski sistem plaćanja BRIKS-a će se suočiti sa ogromnim izazovima. Garantovanje likvidnosti biće teško ili će zahtevati velike implicitne subvencije vlade. Ako su osnovni tokovi kapitala i trgovine između dve zemlje neuravnoteženi, što je obično slučaj, onda će morati da akumuliraju aktive ili obaveze u valutama one druge, što može biti neprivlačno. Nepoverenje prema Kini je duboko ukorenjeno u Indiji, ključnom članu BRIKS-a. Da bi se razvio sistem digitalnih valuta, zemlje moraju da se dogovore o složenim pravilima za upravljanje obračunom i finansijskim prestupima. Takva jednoglasnost verovatno neće biti postignuta u Kazanu.
Ipak, uprkos svemu tome, BRIKS šema može imati zamah. Postoji široki konsenzus da je trenutni sistem prekograničnih transakcija preskup i spor. Dok bogate zemlje uglavnom teže ubrzavanju trenutnog sistema, mnoge druge žele da ga potpuno promene. Prema procenama istraživačkog centra Atlantski savet, najmanje 134 centralne banke eksperimentišu sa digitalnim novcem, uglavnom za domaće potrebe. Broj onih koji rade na takvim valutama za prekogranične transakcije povećao se na 13 od ruskog napada na Ukrajinu.
Ovonedeljni samit BRIKS-a nije Breton Vuds. Sve što Rusija i njeni partneri treba da urade jeste da premeste relativno mali broj „sankcionisanih“ transakcija van američkog dometa. Ipak, mnogi streme ambicioznijim ciljevima. Sledeće godine samit BRIKS-a će se održati u Brazilu, pod predsedavanjem brazilskog šefa države Lule da Silve, koji je žestok kritičar moći dolara. „Svake noći se pitam zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru,“ rekao je prošle godine. „Ko je to odlučio?“
Izvor: Novi Standard
