Пише: Сенка Чоловић Шумић
У Парохијском дому је уприличено поетско-гусларско вече у оквиру којег је промовисана нова збирка епске поезије „Гледање памћењем“ познатог народног гуслара Бошка Вујачића. На задовољство бројне публике пјесмом се уз струне гусала обратио аутор Бошко Вујачић и његови пријатељи гуслари.
Епиком и пјевањем уз гусле Бошко Вујачић се бави од ђачких дана, а објавио је, по ријечима Дејана Вукаловића водитеља програма, најљепше пјесме из Вукове збирке, снимио Његошев „Горски вијенац“, неколико пјесама из „Огледала српског“, Бећировићеву „Мојковачку битку“, пјесме о Светом Сави, као и више својих пјесама. Одликован је и награђен, између осталих признања, Златним ликом Петра ИИ Петровића Његоша, Вуковом наградом за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке на цјелокупном српском културном простору. Као наставник гусала радио је у Музичкој школи „Мокрањац“, учествовао на бројним манифестацијама и фестивалима гусала. Ипак, Никшић за Вујачића има посебно мјесто.
„Ово је мој град, нисам овдје рођен али сам из племена Никшића и читав овај крај носи по нашемпретку то име. Дуга је историја Никшића коју изучавама и прилично познајем и сви ови људи који су дошли вечерас су ми драги, зато се осјећам овдје као да смо сви једно и да смо сви пријатељи, кумови“, казао је Вујачић за наше медије.
Посјета српског народног гуслара Бошка Вујачића Призренској богословији
Пред бројним љубитељима гусала и епске поезије, који су до последњег мјеста испунили салу Парохијског дома, наш познати народни гуслар представио је своју нову пјесму, отпјевавши је на специфичан начин.
„Написао сам једну пјесму, пјева се на оперски начин, химнична врста поезије и има снажну поруку. Мислим да би то требали да практикујемо, онај ко то може да изведе, да се то чешће примјењује, а то није далеко од гусала, на истом је фону, има своју веома снажну поруку, а ја имам искуства и гласовне могућности да то изведем“, објашњава Бошко Вујачић.
О епској поезији Бошка Вујачића говорио је потпредсједник Владе Црне Горе, проф. др Будимир Алексић, који је подсјетио да се навршило педест година откако је стекао славу најбољег српског гуслара, освојивши 1973. године у Косову Пољу, прво мјесто на такмичењу гуслара на југословенском нивоу, а титулу гусларског првака Југославије задржао је и током наредне четири године.
Последњих 10-ак година Бошко Вујачић се посветио писању епских пјесама у десетерцу и осмерцу. 2015. године објавио је збирку „На крилима слободе“, којом се, како запажа Алексић, потврђује несумњив умјетнички потенцијал његове епске поезије. Исту оцијену носи и нова збирка „Гледање памћењем“, која је објављена прошле године, у издању Института за српску културу из Никшића.
„Као врхунски гуслар и изванредан зналац наше народне и умјетничке епике Бошко Вујачић с правом заступа гледиштеда су гусле биле чувар битних обиљежја самосвијести српског народа. С тога у пјесми „Гусле“ говори о значају и улози гусала у нашем народу, истичући да је овај древни инструмент помогао Србима да сачувају сјећање на славне дане из прошлости давне. Када се говори о епској поезији Бошка Вујачића треба нагласити чињеницу да у његовим пјесмама долази до изражаја српско лексичко богатство и пјесников осјећај да употреби одговарајуће ријечи и изразе, иманентне српском дискурсу. Сви који су подробније анализирали његове пјесме уочили су да су оне освјежење не само за гусларе, него и за оне који уживају у љепоти бираних ријечи у језику који је жив и динамичан и оне којима је стало да се српској поезији врати сјај који је имала и који заслужује“, оцијенио је Алексић.
На задовољство бројне публике пјесмом се уз струне гусала обратио Бошко Вујачић.
Гости вечери били су гуслари Горан Перовић Цуца, Радован Сукновић и Брано Зечевић, настављачи дјела Бошка Вујачића млађих генерација. Пјевали су пјесме: Морачки Јасновидац, Српска Спарта и „Стан полако, Рогоје, много ти је обоје“ из Његошевог „Огледала српског“.
Извор: РТНК
