Пише: Милија Тодоровић
Јуче је у парламенту глас протеста подигао потпредсједник овог високог дома г. Цамај, а против блокаде пута између Тузи и албанске границе, који је група грађана организовала са српском тробојком и ћирилицом, и поруком „Кад се војска на Косово врати“. Цамај је мудро наговјестио могућност нечије манипулације српским и албанским националним осјећајима, али је и затражио процесуирање одговорних за ову очигледну провокацију.
И то би, по мени, све било у реду да се није Цамајевој иницијативи придружио „један од Николића“ из ДПС-а, забринутим гласом за грађански мир и мултиетнички склад. Послије Николића се за глас јавио и Аџић, да пита зашто је забрањена блокада магистрале коју су, по ко зна који пут, планирали радници цетињске „Кошуте“?
Е ту сам се сјетио црмничког блокирања Созине; па недавног блокирања маузолеја на Ловћену од стране „браће испод капелице“; и чувеног ДПС перформанса на Крушевом ждријелу а поводом вјерског, Уставом загарантованог, скупа на Цетињу.
Па ме баш занима, по ком критеријуму ДПС-а, није добро провоцирати Албанце у Тузима, а јесте пожељно и чак родољубиво провоцирати вјернике СПЦ широм Црне Горе, приказујући и претварајући Цетиње у анти-српску јаму, и државну (у смислу државе Црне Горе) ех-територију, на којој ни закони ни принципи демократије, једноставно не важе?
Или: ако није добро махати српским национализмом на једном дијелу црногорске територије, зашто је добро махати (и при том блокирати саобраћајнице) црногорским национализмом и пријетњама другим групама грађана, на другој страни? Или, ако ћете још конкретније: има ли икога у Црној Гори, који са већом усрдношћу ради на етно-федерализацији ове државе, од ДПС, СДП и осталих политичких форми исте шовинистичке памети ?
