Пише: Оливер Јанковић
Нијесу бапске приче, него озбиљна такмичарска и навијачка процјена, озбиљан увид оних који стручно надзиру резултатска постигнућа: на самом почетку ове 2024 г. Новак би мијењао сва четири могућа ГС трофеја (јер их је већ тада имао 24, више него ико икада) за једно једино олимпијско злато (а ја мислим чак и сребро). Исто се односило и на мастерс титуле па и евентуалне мање турнире. И то је сам Ђоковић рекао довољно пута јасно и гласно. Не само на почетку ове сезоне, већ током цијелог овог претходног олимпијског циклуса, од Токија до Париза.
Није врачка ни обилажење мердевина, нити црних мачака на путу, али Новак је предосјећао да му некако не ваља доћи на Олимпијске игре – као најбољи. Са већ освојеним турнирима те сезоне, са првим АТП мјестом… Јер, већ три пута је долазио у том стилу (2012, 2016, 2021) и сваки пут омануо.
Дубоко вјерујем да овај пут није намјерно изгубио све турнире на којима је играо 2024.г., ало вјерујем да је намјерно „смањио доживљај“ и покушао некако да превари и себе, и противнике, и „богове“ Олимпа. Сигурно то није била нека развијена и детаљна стратегија, али јесте неки рефлекс, његов …шампионски, рекордерски…да овај пут на Олимпијске игре удје на нека „мања“ врата.
Да се не заваравамо, највероватније се не би наосвајао титула ове сезоне и да није било овог олимпијског фокуса, са његових 37 година, са операцијом менискуса, са толиким млађим и спремнијим противницима. Али, ако овдје причамо о спорту, о такмичењу, о најбољим могућим резултатима, нема никакве сумње да се Ђоковић усредсредио на олимпијско злато. И његов успјех у Паризу је најлегитимнији могући, јер је у финалу савладао најбољег могућег Алкараза. Крај сваке друге приче. Све остало, у овој сезони – право „у мутну Марицу“…
Да није ријеч о тенисеру који је до краја 2023.г. освојио све што се може освојити и постигао рекорде које ће мало ко икада оборити, онда не би било дилеме да је ова сезона испод просјека за сваког играча из топ 10. Али како се ради управо о том и таквом играчу ова његова резултатска мимикрија током текуће сезоне, може се сматрати апсолутно највећим његовим успјехом ЈЕР је успио оно што је најављивао и освојио оно што му је једино недостајало. А то није неки егзотични турнир на који није стигао да дође, него је то највећа спортска манифестација на свијету. И зато кажем, с обзиром на све претходне сезоне (све ГС титуле, све мастерсе, све међусобне позитивне билансе са најљућим противницима, све седмице на АТП број 1 мјесту) у којима је имао све осим олимпијске медаље сјајније од бронзе, ова, олимпијска 2024 сезона, ЈЕСТЕ најуспјешнија сезона Новака Ђоковића у каријери. Јер је финале у Паризу одиграо са теретом претходног педигреа, ризиком великог пораза, и баластом оног јединог што му недостаје. И побједио је.
Што се мене тиче: у будућности нека уради шта год хоће. Ови се резултати не могу покварити. Никад и ничим.
П.С.
Сви полуфиналисти олимпијског турнира у Паризу (дакле сва три освајача медаље- Ноле, Алкараз и Мусети, и млади Канађанин ) елиминисани су послије три кола УС Опена. Ваљда је свима јасно какви су то енергетски скокови и падови у питању, са све промјеном подлоге – три подлоге у непуна два мјесеца.
