Пише: Кристоф Хаселбах
„Ја себе видим као грађанина Хамбурга. Али, када је вера у питању, себе налазим у Српској православној цркви„, каже Радослав Тишма који у Хамбургу живи већ 34 године. Дошао је СФР Југославије. „Његова“ црква, Српска православна црква (СПЦ) у Немачкој, недавно је у Хамбургу свечано отворила храм посвећен Светом Архангелу Михаилу уз српког патријарха Порфирија Перића.
Црква у Хамбургу је пример све веће присутности православне вере у Немачкој. Тамошња парохија је купила зграду 2001. Убрзо након тога почело је реновирање.
„Од тада нам долази све више људи који су овде нашли свој духовни дом“, рекао је 59-годишњи Тишма за ДW који је дуго био председник црквеног одбора.
Тишма истиче да поред породица које су последњих година из Србије дошле у Хамбург, има много верника који су одавно интегрисани у немачко друштво. То су инжењери, лекари, пословни људи… Последњих година, хамбуршка парохија је добила и млађе чланове који су прешли из других цркава. Сам Тишма, који је ваздухопловни инжењер, већ дуго има немачки пасош.
Потпуно другачије од великих цркава
Јачање српске православне заједнице у Хамбургу није усамљен случај. У сенци кризе у којој се налазе католичка и евангелистичка црква у Немачкој, православне цркве значајно јачају.
О. Гојко Перовић: Српска православна црква и Русија
Католичка црква је 2023. изгубила више од 591.000 верника због иступања из цркве или смрти. Сада броји око 20,3 милиона чланова. У року од годину дана, евангелистичка црква је изгубила око 560.000 чланова и сада броји 18,5 милиона чланова. То значи да око 47,5 одсто Немаца још увек припада једној од две „велике цркве“. После поновног уједињења Немачке 1991. то је било више од 70 процената.
Црквени представници се муче да нађу објашњење за одлазак верника, али ретко се говори да се број православних хришћана у Немачкој годинама значајно повећава. За разлику од католика и протестаната, који своје чланство прецизно евидентирају због законске регулативе, за православне цркве постоје само процене.
Један мали број православних хришћана је вековима живео у Немачкој. Но, њихов број се значајно повећао од 1960. досељавањем, такозваних „гастарбајтера“ из Грчке, Југославије и других земаља.
Према проценама Православне епископске конференције у Немачкој (ОБКД) укупан број православних хришћана пре десетак година, био је највише 1,5 милиона. На крају 2021. процен је била да их има око три милиона.
Евангелистичка црква у Немачкој (ЕКД) је саопштила да према статистичким подацима сада има око 3,8 милиона православних хришћана у Немачкој.
Емануел Сфијаткос
Грчки православни викарни епископ Емануел Сфијаткос (47), из парохије у Берлину, који представља ОБКД у контактима са немачком владом, чак говори о најмање „четири милиона православних верника у Немачкој“. Важно му је да истакне да они не припадају некој од православних цркава, већ „православној цркви“ у целини.
Свештеник Сфијаткос, родом из Дуизбурга, је оличење успона православне цркве „Ја сам представник треће генерације моје породице у Немачкој“, каже он. Сада често крсти децу из породица треће или четврте генерације.
„Православна вера има невероватан потенцијал у овој земљи. Не можете да игноришете оволики број верника. Не можете о њима ни да причате као о мањини. Ми више нисмо мањинска црква, а заправо више нисмо ни мигрантска црква. Ми смо ту“, каже Сфиаткос. У Немачкој постоји више од 600 православних заједница на различитим језицима.
750.000 верника СПЦ?
Пре неколико деценија, Грци и Руси су чинили већину православних хришћана у Немачкој. Данас су, према ОБКД, румунски православни хришћани највећа појединачна група са 900.000 чланова. Руси, Грци, Бугари и Срби имају по више од 400.000, неки скоро 500.000 чланова.
Бројке би могле бити и веће: У Северној Рајни-Вестфалији, Српска православна црква поднела је захтев за признање као јавноправна установа. То би јој донело предности приликом прикупљања донација или односа са државним службама. У апликацији Срби говоре о најмање 750.000 чланова широм земље.
Тензије са руским православним хришћанима
Откако је у фебруару 2022. почео руски агресорски рат против Украјине, одатле су у Немачку стигле десетине хиљада хришћана православне вероисповести. Међутим, један од водећих црквених великодостојника Украјинске православне цркве у Немачкој не жели да процењује њихов број.
Политички курс Русије, који активно подржава руско православље и патријарх у Москви, приметан је и у Немачкој. Три руска православна епископа иступила су из ОБДК 2018. године. Тиме су реаговали на напоре Цариградске патријаршије да у Украјини оснује националну цркву која је независна од Москве.
Хришћани из Сирије и Ирака
А једна од цркава која је значајно порасла од доласка многих избеглица је Сиријска православна цркве и Антиохијска патријаршија. Према сопственој процени, у Немачкој имају око 100.000 чланова.
Извор: Дојче Веле
