Пише: Елис Бекташ
Кад су се АРБиХ и ХВО међусобно клепали по Средњој Босни, био у УНПРОФОР-у један енглески капетан који је почесто долазио у Зеницу јер није био само батаљонски обавјештајац, већ и официр за везу са зараћеним странама. Сваки пут би тај капетан донио на поклон понеку корисну информацију о душманима, углавном податке о распореду артиљерије и резерви, инжињеријског уређења бојишта по дубини и слично, а ја бих слагао као пас кад бих рекао да се нисам радовао тим драгоцјеним подацима, тим више што су се по правилу показивали као тачни и поуздани.
Неколико година иза рата на командно-штабном курсу упознам једног часника ХВО који је у много чему био налик мени, а превасходно ми је наликовао у погледу презира за партијске кадрове у униформи, између којих нема разлике без обзира којој су партији лојални и коју униформу носе, па се нас двојица почесмо дружити у поплави силних партијски подобних кадрова и скупа испијати пиво у кантини.
Једном ми он уз пиво признаде да би ХВО-у било пуно теже очувати своје положаје пред притиском АРБиХ да витежанска бригада није имала усрдну помоћ од једног капетана УНПРОФОР-а који их је почесто обилазио и сваки пут им на поклон доносио понеку корисну информацију о душманима, углавном податке о распореду артиљерије и резерви, инжињеријског уређења бојишта по дубини и слично, а нама двојици није било тешко сравнити информације и установити да је ријеч о истом човјеку који је и у Зеницу доносио корисне обавјештајне информације.
Све то није разлог због ког читаво ово првенство навијам против Енглеске, јер моји навијачки избори увијек зависе искључиво од спортских разлога, али ова згода може згодно послужити да објасни колики ахмаци и билмези испадају домаћи и комшијски домољуби и патриоти који вјерују да је навијање за горди Албион доказ њихове националне и историјске свијести, поготово у часу када у Даунинг стрит 10 усељава лабурист Стармер.
Но ја ипак морам одати признање некадашњем енглеском осјећају за фер-плеј, који је био израженији у једном батаљонском обавјештајном официру раних деведесетих година прошлог вијека који је обавјештајне информације равномјерно и поштено распоређивао свим зараћеним странама, да би првенство тако што дуже трајало, него у данашњој енглеској репрезентацији која је до финала европског првенства стигла уз помоћ среће, наклоности судија и пренемагања по терену током већег дијела турнира.
