Пише: Ђуро Радосавовић
Некад су актуелни били “Скојевци”. То су били дрчни наложени млади југословенски комунисти који су мислили да се разумију у свјетску револуцију. Добро смо прошли с обзиром на то колико су се разумјели у било шта. Нико их није боље представио од Боре Ћосића у књизи “Улога моје породице у светској револуцији”, а савршено их је описао и Бато Томашевић у књизи “Орлов крш”. Они су беспоговорно прихватали задатке и вјеровали слијепо у оно што им се каже.
Једно вријеме страх и трепет изазивали су “Сајевци”. Била је то омиљена Вељовићева формација, САЈ, заправо специјална антитерористичка јединица. Прилично крупни и неотесани, за њих се говорило да прво млате па постављају питања. Они су се појављивали у деликатним ситуацијама и њихова појава није била ни мало пријатна. Могло је све да им прође. Сада видимо да је пролазило много тога.
Вријеме је за нови назив, вријеме је да нова ријеч почне с словом. Скајевци, та екипа која се дописивала на Скај мрежи, то су наши нови Прометеји. Они су донијели ватру, али нису просвијетлили никога, они су палили гуме, а на гумама људе. Дакле, то је вид неке нове ломаче. Убијали су и палили, а између осталог чини се да су се осим криминалом бавили историјом и политиком, ургирали на политичаре, историчаре и криминалце, иницирали протесте, кројили нам капу и спрдали се са народом државе у коју се заклињу.
Палили су људе на путу ка Ловћену. Страшно то звучи. Са Ловћена се све види јасније. Ужасно је и помислити да ето, са врха је пјесник и владика је могао свашта да види, али овако нешто није виђао, није могао ни замислити да ћемо толико као друштво напредовати, да у првој четвртини 21. вијека народ Црне Горе пали једне друге на ломачу од гума, кријумчарити дрогу, а све под фирмом екстремног патриотизма.
Једнако страшно као и њихови злочини је то што је јавност огуглала на Скај преписке. Читамо како се расписује оглас за плаћене убице, наручују хитмени као да наручују доставу пице. Превелике су ово трауме, јер Скајевци су толико преписке оставили да Скај преписке људи читају као позоришну драму, и даље одбијају да повјерују да је то стварност. Испреплетали су се полицијски инспектори, криминалци, лупежи и шверцери. Сви су радили за једне те исте.
Породицама жртава Скајеваца неће никад бити лакше, нити ће се мртви и спаљени вратити и васкрснути, али проблем је још већи кад се присјетимо да је једна скупина људи покушавала да од вишеструких убица направи хероје.
Удружени у криминалну организацију, бавили су се шверцом и ликвидацијма, а за то вријеме неки “угледни” грађани, колумнисти на батерије, носиоци академских титула представљали су злочинце као јунаке нашег доба, као да је ријеч о прогоњеним патриотама. Нису ти врли интелектуалци дали да се дирају ти прваци са браника отаџбине. Али великој већини је већ одавно било јасно, јер ипак се у Црној Гори или све зна или се наслути, па отуда чуди како је то могло неким јавним личностима и надри професорима да промакне толико тога сумњивог у биографијама Скајеваца које су дизали на пиједестал друштва. Сад кад се види ко је кога оладио и због чега, што се све припремало и кројило, ћуте покривени ушима сви који су уздизали хероје од гума и кокаина.
Можда би свима лакше било да не знам ко су Скајевци, мислили би да су то неки људи поремећеног ума, без морала и скрупула. Али то су неки којима се клицало као револуционарима и патриотама, и зато Скај пада још теже. Не зна човјек, је ли боље да се Скај клупко још више одмотава или да све то ђаво понесе. Није лако све те Скај истине поднијети.
Извор: Вијести
