Ако министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић испуни обећања о повећању плата, дата у два наврата ове седмице, слободно може размишљати о оснивању странке и наредним изборима.
Његова најава да ће се смањењем оптерећења на плату и укидањем обавезе плаћања здравственог осигурања, што ће преузети држава, створити услови да у догледно вријеме најнижа плата у Црној Гори буде 450 еура, а просјечна зарада у држави до краја наредне године стигне до цифре од 700 еура, пренула је и обрадовала хиљаде људи.
Кажем прво пренула. То је више реакција у смислу може ли то бити, навикли су људи овдје на разна обећања и не трче да се радују.
Ипак, овај младић је напољу завршио озбиљне школе и зарадио фине паре, а тамо се оне не зарађују на муфте као овдје у буразерској економији, и није од њега очекивати неозбиљност и неодговорност у обећањима.
Ако то буде тако и најнижа плата буде 450 еура, главни чувар државне касе добиће потпуну наклоност хиљада наших грађана који сада ту плату само могу да сањају. Само у јавном сектору постоји стотине људи са платом знатно мањом од ове коју најављује Спајић. Разни канцеларијски нижи службеници, архивари, портири, курири, овезбјеђење, писари… сви они у смс поруци коју добију од банке првог у мјесецу добију цифру знатно, неријетко и за трећину, мању од ове која се помиње.
Није никакво социјално патетисање, био сам у једној државној институцији и видио реакцију људи који сада примају непуних 300 еура. И у тој реакцији нема ништа ружно.
У ситуацији борбе са пошашћу званом ковид још бољи, регуларни ефекат изазива прича о повећању плата радницима у здравственом сектору.
Информација да ће плата љекару опште праксе након скорог повећања од 30 одсто, са садашњих 622 еура отићи на 809, специјалисти са 755 на 981 и субспецијалисти са 823 на 1070 еура – и томе треба додати прековремени и ноћни рад, дежурства… дакле те цифре јасно говоре о великим помацима. То није политика, него повећање плата.
Живјели смо три деценије у систему гдје се олако, кафански обећавају десетине хиљада радних мјеста, фабрике разне – чак и украјинске чоколаде на Цетињу и свакакав напредак и од тога никада није било ништа.
Зато сад људима ове најаве, ја не бих рекао обећања, министра Спајића о повећању плата у јавном сектору од првог јануара за 17,5 и још додатних 12,5 – укупно 30 одсто, због претходног лошег искуства звуче нереално. Ипак крај године ће релативно брзо и све ћемо знати.
Ако се догоди ово што је најавио, Спајић слободно може основати партију, само на некој бољој причи од ових које имамо. Можда га и ја заокружим, не зато што сам у овим квотама. Подржао бих га јер би тиме учинио мирнијим и подношљивијим живот и мојим најближим рођацима, колегама и пријатељима.
Ако тебе, Спајићу, као успјешног економисту уопште занима страначка прича и политика.
Петар Ивановић
