Analitičari upozoravaju da produženje pada cena narušava poslovanje i raspoloženje potrošača
Kineske potrošačke cene padale su u januaru ove godine po najbržoj stopi koja je zabeležena poslednjih petnaest godina, što je opovrglo predviđanja analitičara i potcrtalo je kako donosioce političkog odluka i dalje čekaju ozbiljni izazovi u pokušajima da obnove investitorsko samoupouzdanje u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.
Indeks nacionalnih potrošačkih cena opao je za 0,8 odsto u januaru u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema nedavno objavljenim zvaničnim statističkim podacima, što je četvrti uzastopni mesec opadanja i najveća kontrakcija od 2009. godine.
Pad, koji je oštriji od 0,5 odsto koje je predviđala Rojtersova anketa sprovedena među istraživačima i od 0,3 odsto koliki je pad cena zabeležen u decembru, dolazi u vreme kada se kineska ekonomija bori da izađe na kraj sa dugotrajnim opadanjem sektora nekretnina, krahom berze i slabijim izvoznim prihodima.
„Brojni pokazatelji upućuju da kinesku ekonomiju i finansijska tržišta čeka nepovoljan period“, rekao je Esvar Prasad, profesor ekonomije u američkom Univerzitetu Kornel i nekadašnji šef kineskog odseka Međunarodnog monetarnog fonda.
Indeks potrošačkih cena porastao je za 0,3 odsto na međumesečnom nivou, što je manje od 0,4 odsto rasta koji je prognoziorao Rojters ali je jači od rasta od 0,1 odsto iz decembra.
Indeks proizvođačkih cena se marginalno poboljšao, opadajući na 2,5 odsto u januaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je blago poboljšanje u odnosu na opadanje od 2,7 odsto u decembru i analitičarskog predviđanja od 2,6 odsto.
Kineska ekonomija zapala je u deflaciju u julu, i cene su stagnirale ili su opadale svakog meseca od tada, izuzev u avgustu, što je dovelo do upozorenja ekonomista da produžena deflacija može da oslabi poslovanje i potrošačko raspoloženje.
Deflacioni pritisak odražava se na korporativne zarade i podstiče slabljenje na berzi, navode analitičari. U Kini je smenjen šef kontrolnog tela za berzansku trgovinu Ju Huiman. Analitičari tumače da je ovaj potez izveden sa namerom da umiri investitore besne zbog ogromnih gubitaka vrednosti akcija.
„Kineska postojana deflacija i poteškoće na berzanskom tržištu upućuju da su domaća tražnja i samopouzdanje privatnog sektora i dalje slabi, što predstavlja veliki rizik po izglede za dalji ekonomski rast“, rekao je Prasad. „Što deflacija postoje ušančenija u Kini, biće potrebno mnogo snažnije političko delovanje kako bi se ponovo izgradilo pouzdanje a ekonomija izvukla iz svojih poteškoća“.
Nacionalni statistički biro rekao je da je na inflaciju potrošačkih cena uticalo vreme praznika za lunarnu Novu godinu, koji su podstakli potrošnju u januaru prošle godine ali koji ove godine padaju u februaru.
Glavni ekonomista Aj-en-džija za područje Kine Lin Song rekao je da podaci precenjuju pad prošlomesečne stope inflacije potrošačkih cena, dodajući da bi uticaj cena svinjetine, koje znatno utiču na deflaciju, mogao da se ublaži u februaru. Povećanje potrošnje tokom ovogodišnjih praznika moglo bi da pomogne da stopa rasta cena postane pozitivna, rekao je.
Statistički biro rekao je da dok su cene hrane opale 5,9 odsto prošlog meseca, cene ostalih dobara su skočile za 0,4 u odnosu na isti period prethodne godine.
Proizvođačke cene u januaru bile su „pod uticajem oscilacija na međunarodnom tržištu prirodnih sirovina“, dodali su iz statističkog biroa. Kineska inflacija proizvođačkih cena je u opadanju tokom šesnaest uzastopnih meseci.
Ekonomisti su počeli sa pažnjom da iščekuju ovogodišnje „dve sednice“ klimoglave skupštine i njenog glavnog savetodavnog komiteta u martu, kada se očekuje da će vlada predsednika Si Đinpinga naznačiti prioritete za narednu godinu.
Ekonomski rast prethodne godine nešto je prevazišao vladin zacrtani cilj od 5,2 odsto. Ali da bi se dostigao taj cilj, donosioci političkih odluka morali su da sprovedu niz mera kojima su se pozabavili poteškoćama u sektoru nekretnina i manje robusnom nego što se očekivalo oporavku potrošnje od posledica pandemije virusa korona.
Očekuje se da zvaničnici postave cilj rasta bruto domaćeg proizvoda od pet odsto u 2024. godini, slično cilju iz 2023. godine, koji je bio najniži postavljeni cilj tokom više decenija.
Pekinške sporadične stimulativne mere uključuju umanjenje kritičnih kamatnih stopa i ciljno kreditiranje strateških sektora, uz selektivna nastojanja da se podstakne sektor nekretnina, koji uobičajeno obuhvata više od četvrtine ekonomske aktivnosti.
Prevod: Miloš Milojević
