Можда премијер Спајић у свему јесте нетипичан политичар, али промјена коју уноси својим приступом у рјешавању идентитетских напетости, као и евидентна умјештност у погледу руковођења приврденим опоравком државе, за сада дјелује више него охрабрујуће.
Ваљда само злонамјеран тумач црногорске збиље може тврдити да првих сто дана Спајићеве владе није родило крупним и слатким плодовима.
Чини се да је јавност неподијељена у мишљењу да је највеће достигнуће првог тромјесечја спровођење пописа становништва по демократским стандардима и у исто таквој атмосфери. Мање се наглашава један детаљ, наиме, Спајићев унос политичке толеранције у нашу традиционално узаврелу друштвену атмосферу. На својевремену најаву бојкота пописа, Спајић је одговорио зрело, рационално и толеранто, пристао на компромис, дијалог, на помјерање пописа за мјесец дана и залагање да се повећа ниво контроле у спровођењу „осјeтљивих“ политичких процеса.
Сличан приступ показан је и у покушајима да се индентитетске несугласице, опет, радикализују до размјера какве су трауматизовале Црну Гору деценијама уназад. Нека се виори свака застава, све док се поштује законски регулисана употреба таквих националних обиљежја! Смиривати а не распиривати подјеле, јер демократско изљечење Црне Горе се може спровести једино на таквој стратегији. Не кажњавати никог ко воли боје своје нације!
Трећи евидентан плод Спајићеве владе јесте у попуњавању кључних правосудних позиција и одмрзавање преговора са ЕУ. Можда за сада најспорије напредује оно што је и најважније Спајићево обећање, а тo су економске реформе. У том смислу, добро је што су повећање минималне пензије, избјегнута „сива листа“, покренута процедура за наставак градње ауто-пута, док забрињава што је на концу прошле године остварен рекордни дефицити државне касе. Добро је што се биљежи појава дефлације, тј. пада цијена на мјесечном нивоу. Забрињавају најаве штрјака просветара, тим више што њихове мотивације, можда, јесу и политичке. Забрињава и то што постаје израженији дисбаланс у погледу стварно високих плата љекара и услуге коју добијају грађани. Свакодневне гужве у амбулантама, вишемјесечна чекања на специјалистичке прегледе и даље су подједнако драматичан проблем.
У коначници, не може се занемарити и важан утицај господина Јакова Милатовића у сфери уважавања националних разноликости унутар државе и тежњи да се афирмишу добросусједски односи у региону.
Све у свему, разлога за оптимизам и те како има.
Мики Урван
