Čak četiri od pet obolelih od autoimunih bolesti su žene. Imuni sistem ima za cilj da nas zaštiti od bakterija i parazita, kao i od kancerogenih mutacija. Ipak, kod nekih osoba taj sistem napada tkiva sopstvenog tela. Sa stanjima kao što su dijabetes tipa 1, reumatoidni artritis, lupus i multipla skleroza, autoimuna bolest je treća po rasprostranjenosti kategorija bolesti, koju nadmašuju samo rak i bolesti srca
Poremećaji imunološkog sistema nesrazmerno više pogađaju žene. U SAD, četiri od svakih pet obolelih od autoimunih bolesti su upravo ženskog pola, prenosi portal Science Alert. Novo istraživanje je pokazalo da se ovo stanje može objaniti interakcijom između dva iks hromozoma.
Kada su dostupna dva iks hromozoma, ćelija može da koristi samo informacije od jedne.
Da bi se izbegla izvesna dupliranja gena vezanih za iks hromozom, jedan od njih je nasumično „utišan“. Dugi nizovi RNK i njihovi pomoćni proteini obavijaju se oko takvog hromozoma, sprečavajući ga da pokuša bilo kakvu aktivnost, objasnili su naučnici.
Nova studija, koju su predvodili istraživači sa Stanforda, otkriva da nekoliko proteina koje RNK koristi u utišavanju hromozoma jesu autoantigeni. Kod autoimunih bolesti, oni tako aktiviraju alarm imunološkog sistema, pokrećući ga da napadne telo koje bi zapravo trebalo da brani.
Istraživači su pokazali da je ovaj molekularni kompleks glavni pokretač autoimunih poremećaja, što može objasniti zašto su žene sklonije razvoju ove vrste bolesti jer ih imaju dva za razliku od muškaraca.
„Kao lekar imam mnogo pacijenata, od kojih su većina žene, sa lupusom i sklerodermom, što su autoimuni poremećaji koji se manifestuju na koži“, kaže genetičar sa Stanforda i stručnjak za dermatologiju Hauard Čeng.
Istraživači su u ovom smislu testirali hromozome kod mužjaka miševa.
Obično, mužjaci razvijaju autoimunost nalik lupusu po mnogo nižoj stopi od ženki, ali, kada je umetnut gen iz lanaca RNK koji obavijaju hromozome aktiviran, počela su da se razvijaju stanja i to sličnom brzinom kao kod ženki sa autoimunim oboljenjima.
Ovo sugeriše da dvostruki iks hromozomi stavljaju ljude u veći rizik od razvoja autoimunosti, ali i, kažu istraživači, da je to verovatno slučaj samo ako imaju postojeću genetsku predispoziciju.
Iako mnogi ljudi mogu biti predisponirani na autoimunu bolest, ovaj eksperiment pokazuje da RNK proteini verovatno mogu da povećavaju rizik da se takvo stanje „pokrene“.
Čang primećuje da su ova ograničenja autoimunosti srećna okolnost, jer bi inače svi ljudi sa dva iks hromozoma mogli biti podložniji od onih sa samo jednim.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Cell.
Izvor: RTS/Science Alert
