Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Летење без крила: Најбржи возови на свету

Журнал
Published: 12. јануар, 2024.
Share
Маглев, (Фото: Wiki)
SHARE
Маглев, (Фото: Wiki)

Кина планира да током ове године заврши тестове и производњу прототипа модела „CR450“ домаће производње брзих возова серије Фуџинг, који могу достићи брзину и до 450 километара на сат. Најбржи возови на свету могу да постигну брзине до преко 600 километара на сат. Рекорд у брзни оборио је воз из Јапана Лист „South China Morning Post“ пише да су државне железнице Кине објавиле најновије информације о фазама развоја возова нове генерације. Процес развоја и тестирања прототипа модела „CR450“, чија максимална брзина ће износити 450 километара на сат, требало би да буде завршен ове године.

Планирано је да воз буде званично пуштен у саобраћај већ 2025. Године. Наводи се да је планирано је успостављање нове инфраструктуре за воз нове генерације, тако што ће се надоградити технологије аутоматског управљања, кормила и шина.

Брзи возови који се тренутно користе у Кини могу достићи максималну брзину од 350 километара на сат. Уласком у саобраћај модела „CR450“ очекује се да ће се трајање путовања брзим возом на линији Пекинг – Шангај, које сада траје више од четири сата, смањити на 2,5 сата.

Најбржи возови на свету и до 600 километара на сат

Најбржи возови на свету су возови који користе магнетну левитацију (маглев) и могу да постигну брзине до преко 600 километара на сат. Тренутно постоје две маглев линије у свету: Шангајски Маглев у Кини и ЈР-Маглев у Јапану.

Маглев технологија се такође развија и тестира у другим земљама, а очекује се да ће у будућности постати све популарнија као начин транспорта. Шангајски Маглев је прва комерцијална маглев линија на свету, која повезује Међународни аеродром Пудонг у Шангају и градско језгро.

Возови који се користе на овој линији постижу максималну брзину од 430 километара на сат, што их чини једним од најбржих возова на свету. Путовање између аеродрома и града (30,5км) траје само 7-8 минута, што је знатно брже у односу на традиционалне возове или аутомобиле. Линија је пуштена у рад 2004. године и од тада је постала популаран начин превоза путника у Шангају.

Јапан оборио рекорд

ЈР-Маглев је маглев линија у Јапану која повезује градове Токио и Нагоја. Ова линија се тренутно налази у фази тестирања и развоја, али је већ постигла импресивне брзине. У априлу 2015. године, воз на овој линији поставио је светски рекорд за највећу брзину возова на левитацији, када је постигао брзину од 603 километара на сат.

ЈР-Маглев користи технологију суперпроводљивих магнета који омогућавају возовима да лебде изнад шина и путују брзинама које су много веће у односу на конвенционалне железничке системе. Планови за ЈР-Маглев укључују продужење линије до Осаке, као и даљи развој маглев технологије у Јапану.

Изградња једног километра ЈР-Маглева кошта око 100 милиона долара.

Пројекат започет пре шест деценија

Пројекат изградње ЈР-Маглева је започео још 1960-их година, а прва линија би требала бити изграђена између Токија и Нагоје, дужине око 286 километара. Процењено је да ће изградња ове линије коштати око 80 милијарди долара, што је врло висок износ.

Међутим, очекује се да ће овај систем имати велики утицај на привреду и туризам у Јапану, као и на смањење гужви на путевима и загађења ваздуха.

Уз то, постоји и план за продужетак ЈР-Маглева између Нагоје и Осаке, што би додатно повећало трошкове. Међутим, то би такође омогућило путовање између Токија и Осаке за мање од сат времена, што би било врло атрактивно за путнике и пословне људе.

Извор: Време

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У кинеској гробници откривен „Небески календар“ стар 2.000 година
Next Article Награда УКЦГ „Трифун Ђукић“ проф. др Лидији Томић

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милорад Дурутовић: У правцу Грачанице

Пише: Милорад Дурутовић Схватио сам да Срби у Грачаници живе у двоструком политичком кавезу; да…

By Журнал

Потрага за свеприсутношћу, есеј Пола Валерија

У свом есеју из 1928. године, Пол Валери је зачуђујуће пророчки увидео у развоју технологије…

By Журнал

Војин Грубач: Долази вријеме Ђорђе Мелони

Пише: Војин Грубач Европа је ових дана добила једног новог државника, Фридриха Мерца, будућег канцелара…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Поглед искоса: Сто година соцреализма

By Журнал
ДруштвоНасловна 5

Подгорица још чека споменик Бориславу Пекићу

By Журнал
КултураСТАВ

Мртвачев прекидач – Пикасо, Рембрант и Ворхол таоци, руски сликар уништиће ремек-дела ако Асанж умре у затвору

By Журнал
Култура

Редитељ Хаџи Александар Ђуровић: Филм о Светој Петки говори о искушењима, са тим свако може да се поистовјети

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?