Тек након што је почело да се чини да се Немачка враћа на ноге доношењем решења које би регулисало рупу од 17 милијарди евра у државном буџету, у понедељак су се широм земље подигли пољопривредници, радници у железницама и возачи камиона незадовољни платама, условима рада, смањењима пољопривредних субвенција и вишим ценама путарина
Иако је земља брзо реаговала на протесте најавама измена буџета, чини се да се у једној од најмоћнијих економија Европе нижу проблем за проблемом,што је многе економисте навело да говоре о Немачкој као „европском болеснику“
У истом тренутку када су грађани још једном потврдили незадовољство подељеном и наизглед неефикасном савезном владом Социјалдемократа, Зелених И Либерала, и када се сасвим извесно наставља тренд стрмоглавог пада популарности и самог канцелара Шолца, Немачка се суочава са снажном мешавином краткорочних и дубљих структуралних проблема који неминовно утичу и на слику европског просперитета.
Каскање за остатком Европе када је у питању дигитализација плаћања, високе стопе пореза на добит и недостатак великих инвестиција у инфраструктуру, само су неки од разлога зашто ММФ предвиђа да ће Немачка понети титулу једине економије међу земљама Г7 која се у протеклој години видно смањила.
Након 20 година на врху, лоше предикције
Свеобухватне реформе рада пред крај 90-их, праћене наглом потражњом у Кини и тржиштима у развоју, помогле су да се отворе милиони радних места и подстакне снажан економски раст у Немачкој, који је као такав, био присутан више од две деценије, пише Гардијан.
Међутим, у последње време се чини да тај чувени економски модел земље полако посустаје, што потврђују И прогнозе ММФ-а да ће Немачка бити једина економија међу земљама Г7 која се смањила у протеклој години.
Јасно је и да неки посредни фактори неминовно утичу на ову ситуацију, као што је то ослабљена и успорена кинеска економија, као и утицај рата у Украјини.
Потражња за производима које Немачка највише извози, међу којима су машине, аутомобили, алати или хемикалије, варира у складу са стањем у широј светској економији.
Ипак, тренутни пад је такође разоткрио дугорочне проблеме који утичу на економску просперитет земље, а на које су економисти нарочито указивали, пре свега на брзо старење становништва, недостатак великих инвестиција у инфраструктуру и високе стопе пореза на добит.
Очекује се да ће производња опасти за 0,5% у 2024. години. На дугорочнијем плану, претње укључују јаку кинеску конкуренцију на пољу електричних аутомобила, цену достизања нулте емисије гасова, која је у Немачкој висока због индустријске базе која има велике енергеске захтеве, док је та земља, са друге стране, у потпуности одбацила нуклеарну енергију.
40 одсто плаћања готовином, где је дигитализација
Ићи у корак са брзим економским, друштвеним и геополитичким променама генерално захтева отвореност, прилагодљивост, али И брзо доношење одлука државних институција, што стручњаци наводе као тешко повезиво са немачком бирократијом.
Немачка у дигитализацији заостаје за великим делом остатка Европе. И даље се у великој мери ослања на готовину, која је чинила око 40 одсто плаћања прошле године наспрам осам одсто колико је забележено у Шведској. Широкопојасна интернет мрежа се поправља, али и даље није на потребном нивоу.
Шеф немачког удружења за дигиталну индустрију, Битком, назвао је земљу „пропалом државом“ у смислу дигиталних услуга владе. Обрада грађевинских дозвола, дозвола за рад и регистрације предузећа траје много дуже од просека ЕУ.
Све ово последично има структурални утицај на продуктивност, под руку са администрацијом која се често критикује као претерано спора, превише легалистичка, беспотребно опрезна и потребна јој је дубинска реформа. Немачка бирократизованост већ је постала „легендарна“.
Након половине мандата – влада без компромиса
Након што је прошла половина четворогодишњег мандата, 82 одсто немачких гласача је мало задовољно или уопште није задовољно учинком неусаглашене и неоперативне коалиције Олафа Шолца, а коју чине Социјалдемократе, Зелени и Либерали.
Шолцове Социјалдемократе су у испитивањима јавног мнења пале на треће место, И то иза опозиционих Хришчанско–демократске уније/Хришћанско–социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ) на десном центру и крајње десничарске Алтернативе за Немачку, док је рејтинг Зелених најнижи у последњих пет година, али је и либерална Странка слободних демократа изгубила је трећину својих гласача.
Чињеница је да је коалиција наследила многе постојеће проблеме у земљи и обећала велике реформе да би их решила – али пандемија вирусом корона, као И подршка Украјини и енергетска криза, ставили су огроман притисак на њено обећање да ће спровести модернизацију без штете по поједине секторе.
Већ надалеко виђеној као неефикасној, влади је нанет још један тежак ударац крајем прошле године када је немачки Уставни суд пресудио да је њен буџет за 2024. прекршио фискална правила садржана у Уставу, што је изазвало буџетску кризу у вредности од више милијарди евра .
Одлука је значила да влада није била у могућности да преусмери 60 милијарди евра из свог фонда за хитне случајеве пандемије у фонд за климу и трансформацију (КТФ), намењен за подстицање зелене транзиције Немачке и модернизацију индустрије.
Састављање буџета без тог новца неће бити једноставно. Зелени не желе да праве компромисе по питању заштите животне средине и социјалне потрошње, либерали одбијају да укину уставом прописану кочницу дуга и желе велика смањења буџета, а док су Социјалдемократе заглављене негде у између.
Усред низа губитака на државним изборима, пада популарности и алармантног успона Алтернативе за Немачку, чини се да је свака странка из владајуће коалиције све одлучнија да се јасно дистанцира од других, због чега је још теже пронаћи компромисно решење о кључним економским политикама.
Ко штрајкује и зашто
Немачка национална канцеларија за ревизију оценила је државну железничку мрежу “Дојче Бан” као заглављену у трајној кризи , са дуговима од 30 милијарди евра и најнижим нивоом тачности у последњих осам година.
Синдикати као разлог наводе деценије недовољног улагања.
Синдикат машиновођа (ГДЛ) позвао је на „неограничене штрајкове“ од 8. јануара, што би изазвало потенцијално велике поремећаје, углавном због захтева за 35-часовном, а не 38-часовном радном недељом.
Немачки пољопривредници протестовали су против владиних планова да смањи субвенције за дизел и пореске олакшице за пољопривредна возила, у склопу смањења трошкова за подстицај пољопривредног сектора од 900 милиона евра, иако би незадовољство могло да буде смирено делимичним коалиционим заокретом који је изведен у четвртак, када су најављене измене већ једва постигнутог договора о буџету за 2024. годину.
Пољопривредници су рекли да ће планирана смањења угрозити њихов живот и конкурентност немачке пољопривреде, и упозорили су да ће од 8. јануара бити „присутни свуда на начин који земља никада раније није искусила“.
Аутопревозници су устали због виших путарина, док би неки лекари заједно са специјалистима, од 9. јануара могли да одлуче да затворе ординације у знак подршке захтевима медицинара за већом државном подршком преоптерећеном систему.
Касније у току године предстоје кругови колективног преговарања у малопродаји, грађевинарству, ваздушном саобраћају, хемијској, металној и електроиндустрији. Услед уздрмане економије и настављене кризе на пољу животних трошкова, сматра се да штрајкови могу само наставити да избијају у земљи.
Извор: Гардијан/НИН
