Попис би требало да нам одговори на питања колико нас је у Црној Гори, ко смо ми и како живимо.
„Треба да нам пружи податке који се тичу старосне структуре, полне структуре, податке који обухватају образовну структуру становништва, активност, запосленост нашег становништва. Затим, запосленост становништва према сектору дјелатности, треба да нам да увид у брачни статус нашег становништва, затим број лица са инвалидитетом“, каже за ТВЦГ Милева Брајушковић Поповић.
Крвна зрница статистику не интересују, али интересује колико се демографска слика Црне Горе промијенила од пописа 2011.
Та слика је дефинитивно другачија.
„Тако да ми сада располажемо податком да у Црној Гори има око сто хиљада страних издржаваних, попис треба да нам да увид у то гдје ти људи живе и на који начин се наставља њихов живот у Црној Гори и како то утиче на наше становништво“, додаје Брајушковић Поповић.
„Ово је посебно важно када се питању људи који су дошли из Украјине, из Русије, из Турске и из других земаља током посљедњих неколико година“, истиче Ивана Вујовић из из НВО Јувентас.
А године су ваљда промијенила и образовну слику од посљедњег пописа када је сваки трећи становник старији од 15 година имао само завршену основну школу, а више од половине становништва само средњу. Са факултетом је било њих око 17 одсто. Зато је важно да попис да прави пресјек стања како би држава могла да реагује и не само у образовању.
„Мислим да је можда најизраженије питање ту везано за тржиште рада али и систем социјалне заштите који онда пролази кроз различите промјене због различитих потреба становништва у различитим крајевима Црне Горе у односу на промијењену демографију“, наводи Вујовић.
Од умирања сјевера и пренатрпаности Подгорице даће неке друге смјернице. Осим што то сви знамо, након пописа имаћемо детаљне податке на основу којих ће се радити многе студије.
„То треба да буде посљедњи попис који се ради на овај начин, да сви народни пописи требају да буду регистрациони пописи, што значи да треба уложити огроман напор, али превасходан напор да се у наредне 2-3 године среде ти регистри из којих можемо истог момента пресјеком направити пресјек стања и те пресјеке можемо имати једном годишње, а не једном у 10-12-13 година“, додаје Вујовић.
Осим прилива странаца, попис ће нам показати и колико је наших људи отишло у неку страну земљу тражећи боље услове за живот. Све то заједно требало би да властима да комплетну слику становништва и станова у Црној Гори.
Извор: РТЦГ
