По­ми­ло­ва­ње се­па­ра­ти­ста це­на оп­стан­ка Педра Сан­че­за на вла­сти

Договор владајуће Шпанске социјалистичке партије и странке десног центра „За­јед­но за Ка­та­ло­ни­ју” уследио је након напетих преговора и захтева за амнестију

Уза­вре­ле су стра­сти у Шпа­ни­ји и тек ће еска­ли­ра­ти у рас­тр­за­ном дру­штву, иако је бив­ши со­ци­ја­ли­стич­ки пре­ми­јер ус­пео да ко­а­ли­ци­о­ним спо­ра­зу­мом пре­ки­не по­ли­тич­ку кри­зу ко­ја тра­је од из­бо­ра у ју­лу. Пе­дро Сан­чез је на ко­рак од још јед­ног ман­да­та на­кон што је ње­го­ва Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја оси­гу­ра­ла по­др­шку ка­та­лон­ских се­па­ра­ти­ста у за­ме­ну за по­ми­ло­ва­ње свих уче­сни­ка не­за­ко­ни­тог и не­у­спе­лог ре­фе­рен­ду­ма о ре­ги­о­нал­ној не­за­ви­сно­сти пре шест го­ди­на. До­го­вор вла­да­ју­ће Шпан­ске со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је и стран­ке де­сног цен­тра „За­јед­но за Ка­та­ло­ни­ју” усле­дио је на­кон ин­тен­зив­них и на­пе­тих пре­го­во­ра и зах­те­ва за ам­не­сти­јом, што је иза­зва­ло улич­не про­те­сте, по­де­ле у дру­штву, али и не­го­до­ва­ње Бри­се­ла.

Вла­да ће би­ти фор­ми­ра­на, али кри­за ни­је окон­ча­на. По­сле­ди­це из­бо­ра на ко­ји­ма ни­ко ни­је осво­јио по­треб­ну ве­ћи­ну за фор­ми­ра­ње вла­де и по­ли­тич­ког ва­ку­у­ма ко­ји је усле­дио ме­се­ци­ма на­кон то­га, ви­дљи­ве су на ули­ца­ма ве­ћих шпан­ских гра­до­ва, на ко­ји­ма де­мон­стран­ти из­ра­жа­ва­ју гнев због по­ли­тич­ке си­ту­а­ци­је. Про­те­сте под­сти­че и рас­плам­са­ва кон­зер­ва­тив­на На­род­на пар­ти­ја, ко­ја је пре Сан­че­за (с об­зи­ром на то да је на из­бо­ри­ма до­би­ла нај­ви­ше гла­со­ва) има­ла при­ли­ку да офор­ми ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду. У то­ме, ипак, ни­је ус­пе­ла па су ман­дат до­би­ли со­ци­ја­ли­сти. Ани­мо­зи­тет из­ме­ђу де­сни­це и ле­ви­це пре­ли­ва се на ули­це, где је у че­твр­так, ка­да је иза­шао из свог ста­на, у Ма­дри­ду ра­њен де­сни­чар­ски по­ли­ти­чар Але­хан­дро Ви­дас Ква­драс, бив­ши ли­дер На­род­не пар­ти­је и је­дан од осни­ва­ча екс­трем­но­де­сни­чар­ског Вок­са. Чо­век на мо­то­ру пу­цао му је у гла­ву. „Па­ис” из­ве­шта­ва да по­чи­ни­лац ни­је ухва­ћен, а да Ква­драс ни­је жи­вот­но угро­жен.

До­га­ђај је тра­ги­чан али има бо­љи епи­лог у од­но­су на онај у Ен­гле­ској 2016, кад је у је­ку за­па­љи­ве кам­па­ње о брег­зи­ту уби­је­на ла­бу­ри­стич­ка по­сла­ни­ца Џо Кокс, ко­ја се за­ла­га­ла за оста­нак Остр­ва у ЕУ. Брег­зит и да­ље ду­бо­ко де­ли дру­штво и та­ко ће би­ти још ду­го. Ре­кло би се да је и Шпа­ни­ја „на тан­ком ле­ду”, јер би мо­гло да се по­ка­же ка­ко су со­ци­ја­ли­сти пла­ти­ли ви­со­ку це­ну да би оста­ли на вла­сти.

На­кон што је спо­ра­зум у че­твр­так об­ја­вљен, из Шпан­ске со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је ре­кли су да су обез­бе­ди­ли „исто­риј­ску при­ли­ку да се ре­ши су­коб и да не до­зво­ле да про­шлост од­ре­ђу­је бу­дућ­ност”. Јав­ност је оба­ве­ште­на да ће се пред­ло­же­ни за­кон о ам­не­сти­ји на­ћи пред пар­ла­мен­том и да ће но­ва вла­да, ко­ју ће пред­во­ди­ти со­ци­ја­ли­сти, би­ти сна­жна ал­тер­на­ти­ва де­сни­чар­ском кри­лу. Фор­си­ра­ју при­чу о од­бра­ни Шпа­ни­је од де­сни­це, но­вих из­бо­ра, по­ми­ло­ва­ње као пут ка ује­ди­ње­њу и од­бра­ни су­жи­во­та. Ме­ђу­тим, ма­ло им ко ве­ру­је. Сон­да­же јав­ног мње­ња кра­јем сеп­тем­бра по­ка­за­ле су да се 70 од­сто Шпа­на­ца про­ти­ви ам­не­сти­ји. Де­ша­ва­ња из 2017. и да­ље су све­жа и бол­на те­ма. Сам по­мен Кар­ле­са Пуђ­де­мо­на, ко­ји ужи­ва ре­пу­та­ци­ју де­ста­би­ли­за­то­ра шпан­ске др­жа­ве, асо­ци­ра на не­за­ви­сну Ка­та­ло­ни­ју.

Пуђ­де­мон, бив­ши ка­та­лон­ски пред­сед­ник ко­ји во­ди „За­јед­но”, а ко­ји је по­бе­гао из Шпа­ни­је због ор­га­ни­зо­ва­ња ре­фе­рен­ду­ма 2017, по­др­шком со­ци­ја­ли­сти­ма про­бу­дио је на­ду у ре­ше­ње ка­та­лон­ског пи­та­ња. До­го­вор не ну­ди са­мо по­моћ Сан­че­зу, већ и обез­бе­ђу­је по­др­шку се­па­ра­ти­сти­ма уз по­ру­ку да су Ка­та­лон­ци, до ју­че про­го­ње­ни од шпан­ске вла­сти због по­бу­не, са­да по­ста­ли од­лу­чу­ју­ћи кре­а­тор по­ли­ти­ке. Кон­зер­ва­тив­ци су у сре­ду до­да­ли и да је спо­ра­зум по­че­так „ег­зи­стен­ци­јал­не” прет­ње шпан­ској на­ци­ји. Да је сра­ман и по­ни­жа­ва­ју­ћи. Те ве­че­ри де­мон­стран­ти су Сан­че­за на­зи­ва­ли дик­та­то­ром и кри­ми­нал­цем. Дан ка­сни­је пу­ца­но је на њи­хо­вог бив­шег ли­де­ра Ква­дра­са. За­пад­ни ме­ди­ји са­зна­ју да су од­мах на­кон то­га из ЕУ тра­жи­ли од Ма­дри­да ви­ше де­та­ља о пред­ло­же­ном за­ко­ну о ам­не­сти­ји до­да­ју­ћи да је то пи­та­ње иза­зва­ло за­бри­ну­тост и да је по­ста­ло ствар од ве­ли­ке ва­жно­сти у јав­ној де­ба­ти. За­бри­ну­тост је пот­пи­рио и ка­та­лон­ски ре­ги­о­нал­ни пред­сед­ник Пе­ре Ага­ро­нес из се­па­ра­ти­стич­ке Ре­пу­бли­кан­ске ле­ви­це Ка­та­ло­ни­је, ко­ја је та­ко­ђе у за­ме­ну за уступ­ке по­др­жа­ла Сан­че­за. Он је на­ја­вио ве­ли­ку кам­па­њу у Ма­дри­ду и Бри­се­лу за про­мо­ви­са­ње ка­та­лон­ског као зва­нич­ног је­зи­ка у ЕУ.

Љиљана Вујић

Извор: Политика