Kada se razbolela, Vesna Goldsvorti napisala je memoare na engleskom jeziku svom tada dvogodišnjem sinu kog je rodila u Londonu. Oni su je vinuli put spisateljske karijere i dali joj snagu da preživi
Skromnost, bio je prvi utisak na susretu s Vesnom Goldsvorti, rođenom Bjelogrlić, srpskom književnicom iz Londona čije su knjige s engleskog prevedene na dvadeset svetskih jezika. Udruženje književnika Srbije dodelilo joj je nedavno počasnu člansku kartu. Dobitnica svetskih nagrada, romanopisac, memoarista, pesnikinja i profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na britanskim univerzitetima, obrevši se u rodnom Beogradu setila se svojih početaka.
Uspešna karijera u Londonu
„Prve stihove i kritike objavila sam na srpskom jeziku. Još dok sam studirala na našem Filološkom fakultetu, na Odseku za jugoslovensku i opštu književnost, pisala sam kritike i bila urednik časopisa ‘Znak’. Ali, nisam ni slutila tada da će me sudbina odvesti u svet i putem spisateljske karijere. Svi su se čudili kada sam se prilikom apsolventske razmene studenata odlučila za odlazak u Bugarsku. Tamo sam upoznala Sajmona, svog sadašnjeg muža, koji se kao student bavio političkim istraživanjima. Tako sam se odmah po završetku fakulteta, sa 24 godine preselila u London.”
Iako je već dobro znala engleski jezik, nije bilo lako, priča, prevazići sve jezičke barijere u pisanju kritika kojima nastavlja da se bavi. Osim toga, da u tako pogodnim okolnostima nije došla u London, verovatno bi iz njegovog sivila brzo otišla, otkriva nam. Najpre, piše i čita kod kuće.
Vrlo brzo počinje da radi kao urednik u izdavaštvu, a od 1990. čitavu deceniju kao producent i voditelj na
Bi-Bi-Si radiju. Kaže da su je od tog posla odvratili zahtevi da prevodi vesti s našeg tada burnog tla, jer nikako nije želela da se bavi politikom. U međuvremenu, 1992. magistrirala je modernu englesku književnost, a doktorirala je 1996. u Londonu kao stipendista britanske akademije.
Za ulazak u englesku književnost bila je presudna njena književna studija „Izmišljanje Ruritanije: imperijalizam mašte” koja je danas obavezna lektira na balkanističkim odsecima svetskih univerziteta, jer je jedna od najpriznatijih analiza predstava o Balkanu i balkanskoj kulturi. O njoj je napisano oko 330 kritika.
Kako svi nosimo svoj krst, ima ga i Vesna: prsti sudbine umešali su se u njen život. Razbolevši se od opake bolesti, počela je da piše memoare o odrastanju u Jugoslaviji i prvim koracima u poeziji na engleskom. Knjiga je bila namenjena njenom tada dvogodišnjem sinu Aleksandru, rođenom u Londonu, kako bi je jednog dana, ako nje ne bude bilo, razumeo.
Ovo pisanje, ujedno, davalo joj je snagu da se bori. Agentkinja za izdavaštvo pronalazi rukopis i nagovara Vesnu da ga objavi. Tako je svetlost dana ugledala knjiga „Černobiljske jagode”, serijalizovana u londonskom „Tajmsu”, koja uskoro dospeva na liste bestselera širom Evrope, sa čak 14 izdanja na nemačkom jeziku.
„Da nisam mislila da sam nepovratno u stupcu ne bih pisala životnu priču, niti bi sada 35-godišnji Aleksandar bio toliko zainteresovan za naše nasleđe i stvarnost”, kaže.
Njena prva knjiga poezije „Solunski anđeo” pisana je istovremeno na srpskom i engleskom jeziku, a engleska, nagrađena verzija našla se u izboru „Tajmsa” najboljih knjiga poezije za 2011. godinu, kada ju je nobelovac Džon Kuci pozdravio kao „dobrodošli novi glas u engleskoj poeziji”.
Prevođen je prilično i njen prvi roman „Gorski” u kojem je osavremenila priču o velikom Getsbiju i koji je objavljivan i u dvonedeljnoj radio-seriji na Bi-Bi-Siju. Kada smo je pitali šta za nju znači potonji roman „Gospodin Ka” iz 2017. koji predstavlja nastavak priče o Ani Karenjinoj kaže:
„Živim u Čizviku, delu Londona u kojem ima mnogo Rusa. Upoznala sam tu i jednog osamdesetrogodišnjeg glumca iz američke verzije filma po Tolstojevom romanu, s Vivijen Li. On me je inspirisao na priču po kojoj bi se verovatno i sin Ane Karenjine, da postoji, našao u ovom ili nekom sličnom londonskom ili američkom kvartu. Kroz priču šta se njemu dešavalo, koja je samo indirektan nastavak romana, govorim o slovenskom Londonu.”
U knjizi „Gvozdena zavesa”, ljubavnoj priči koja je u izdanju „Geopoetike” prevedena kod nas prošle godine, Vesna se bavi susretom Istoka i Zapada i sudbinom ljudi iz istočne Evrope u zapadnim zemljama.
Uspeh romana „Gvozdena zavesa”
Bekstvo „crvene princeze”, za nju, kako kaže „savremene Medeje”, iz jedne od „zemalja koja vodi od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu” osamdesetih godina prošlog veka, zbog ljubavi koja je začeta u socijalističkom okruženju, postavlja mnoga pitanja.
„Prelazak iz neograničenog luksuza i ograničene slobode u ograničeno bogatstvo i neograničenu slobodu, hladni rat i različitosti država do pojedinaca i njihove razapetosti”, kako je knjigu opisao Vilijam Bojd, a Vesna je preporučuje i nama. „Gvozdena zavesa” na listi „Njujorkera” našla se na prvom mestu kao roman 2023. godine.
„U romanima pišem o ljudima različitog porekla na istom mestu, na kakvom sam sve ove godine. London, kaže moj suprug, odavno više nije tipičan engleski grad. U njemu, danas, ja se osećam više kod kuće nego on koji je u Londonu rođen. Hobi? Između predavanja na fakultetu i porodice, odem biciklom do obližnjeg parka na Temzi, ali i tada moj jedini hobi, bio je i ostao – pisanje”, kaže za naš list Vesna Goldsvorti.
Članska karta UKS
Na početku 60. Beogradskih međunarodnih pisaca koji su okupili trideset književnika iz celog sveta, Vesni je predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković uručio počasnu člansku kartu našeg udruženja.
„Radujem se dolasku na ove susrete i ponosna sam na članstvo u UKS. Jako mi je drag susret s Teom Obreht iz SAD, našom uspešnom književnicom koja, takođe, piše na engleskom jeziku, ali i sa svim ostalim piscima”, dodaje.
Vesna Goldsvorti je član Kraljevskog književnog društva Velike Britanije u koje ulaze najpriznatiji pisci, poput Salmana Ruždija i britanskih nobelovaca.
Mirjana Nikić
Izvor: Politika magazin
