Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar izjavio je danas da ukoliko ne dođe do stvaranja jedne liste nacionalne opozicije, intelektualci koji se svrstavaju na neku od stranačkih adresa izgubiće legitimitet da predstavljaju nacionalnu politiku
Lompar je agenciji Beta kazao da će u tom slučaju intelektualci koji podržavaju nacionalnu opoziciju postati predstavnici odabrane stranačke politike.
„Biće to potvrda da je njima namenjena i možda nadoknađena uloga nacionalnog dekora. Sve to ukazuje na saznanje da je predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) uspeo u desetogodišnjem cepkanju nacionalne opozicije. Ukoliko ne nastupe objedinjeno, ove stranke i njihovi predvodnici osnažuju predstavu, nastalu u proteklom desetogodišnjem periodu, da su pretvoreni u saučesnike politike koja je krunisana Ohridskim sporazumom“, ocenio je Lompar.
Prema njegovim rečima, ko god bude bio protiv „razumnog“ objedinjavanja političkog dejstva nacionalnih stranaka, „čini vidnu uslugu Vučić-Brnabić režimu, ma kakvi da su njegovi motivi i opravdanja“.
Naveo je da kada se saslušaju obrazloženja o razlozima zbog kojih ne dolazi do zajedničke liste nacionalne opozicije, „čovek se ne može oteti utisku da je metod organizovanog laganja, kojim je srpski predsednik krunisao svoju desetogodišnju vladavinu, prožeo iskaze njegovih navodnih političkih protivnika“.
„Pitanje o tome da li je potrebno svrstavanje stranaka nacionalne opozicije na jednu listu može se osvetliti sa više stanovišta: stranačkog, nacionalnog, društvenog. Pre toga, valja naglasiti da nije jasno zašto su opozicione stranke uopšte pristale na ovakve izbore. U medijskom smislu, one zavise od volje vladajuće stranke, koja je sklona medijskom teroru: i u ličnom i u kolektivnom vidu“, smatra profesor.
U opozicionom smislu, dodao je, one pomažu ponovnoj legitimizaciji politike vladajuće stranke, „čiji je predvodnik počinio niz ustavnih ogrešenja u obliku državnog udara“.
„Sa kojih razloga se uopšte organizuju izbori, ako ponovna legitimnost ne treba da osnaži vladajuću stranku u obavljanju nedovršenih poslova političke i nacionalne izdaje? Na to pitanje niko ne daje iole utemeljen odgovor“, kazao je.
Lompar smatra da u stranačkom smislu, nijedna stranka nacionalne opozicije nije uspešno organizovana niti je sama sebi dovoljna.
„I ako neka od njih zabeleži prelazni rezultat, teško da će on biti takav da je učini bitnim činiocem u odnosu na skupštinsku većinu. Stranke koje ne zabeleže prelazni rezultat odneće opozicione glasove vladajućoj stranci. To saznanje može uzrokovati odustajanje jednog broja građana od učešća na izborima“, ocenio je profesor.
U nacionalnom smislu, kazao je, pojedinačne stranke neće moći da dosegnu snagu kolektivnog dejstva koje bi bilo bitan korektiv za politiku izdaje koju sprovodi vladajuća stranka.
„U društvenom smislu, pojaviće se jedan pol građanske opozicije, jedan pol režimske politike i mnoštvo tačaka nacionalne opozicije. Tako će režimska politika dobiti nacionalnu legitimnost, jer će jedina biti vidljiva: kao lažni predstavnik nacionalne politike“, naglasio je Lompar.
On ističe da će u društvenom smislu podela stranaka zadržati oblik neprekidnog društvenog sukoba i da tako podeljeno društvo neće moći da učini nijedan konstruktivan korak u budućnosti.
„Jer, ako građanska opozicija deli iste spoljnopolitičke ciljeve s režimom, a nacionalna opozicija odbija da nastupi kao organizovana snaga, onda to znači da Vučić-Brnabić režim vlada s prećutnim odobravanjem svih činilaca: uključiv i strane, kako zapadne tako i ruske. To bi značilo da je politički sistem hermetički zatvoren: borba se odvija samo za mesto u njemu, ne i za njegovu promenu. Cilj je uvek isti: mesto kolonijalnog namesnika“, naglasio je profesor.
Kad strani činioci odluče da krah vladajuće politike učine vidljivim, dodao je, biće to i krah nacionalne politike, jer nacionalne stranke neće biti od značaja na društvenom spektru.
Izvor: Beta
