Човек овог времена је духовно болестан, али већина мисли да је ствар у сиромаштву, у немаштини, у недостатку посла или новца. Душа је нападнута, цивилизација показује знаке пуцања, морални и етички стандарди су се офуцали и постали предметом спрдње; грех је постао важнији од врлине. Свуда се само нуди злочин, секс, крв, зној, сузе
Рекао је ово у интервјуу за портал Бањалука.нет сценариста, редитељ, глумац и музичар Никола Коља Пејаковић одговарајући на питање колико је тешко данас обичном човјеку и које су његове највеће борбе.
У разговору за наш портал Пејаковић је говорио о серији “Кожа”, промоцији новог албума са његовом групом, али и о изазовима данашњег времена, о позицији, борбама и гријеховима српског народа.
– Дошли смо до краја, а краја нигде на видику. То само значи да је човек данашњице изгубио компас и да бауља у амбис – каже Пејаковић.
Чиме сте тренутно више окупирани, промоцијом новог албума или серијом “Кожа”?
Пејаковић: Серија Кожа је у фази постпродукције и све иде својим током. Промоција албума Срећа и друге бриге, десиће се некад у децембру, пред београдски концерт у МТС дворани.
Како сте задовољни новим албумом који спремате?
Пејаковић: Кад сам га слушао у студију, онако, од корица до корица, схватио сам да смо успели да направимо добру и важну плочу. Било је то једно врло емотивно преслушавање…
Када говоримо о серији “Кожа” то је посљедња цјелина из трилогије која је до сада сјајно приказала свакодневну борбу обичног човјека, али и систем (политички и вриједносни) код нас. Шта можемо очекивати од “Коже”?
Пејаковић: Кожа је крај трилогије и, на неки начин, заокружује приче, ставља тачку на оно што је била идеја и мотив за настанак ове трилогије. Важно је да смо направили референтну, снажну серију, и да је Бања Лука показала да може да се носи са много богатијим срединама и искуснијим продукцијама. Босонога продукција је, у креативном и занатском смислу, испунила свој циљ. Остаје нам да – преживимо и радимо још дуго…
Често критикујете комунизам. Тада је српски народ устао против Бога, против самог себе. Видите ли данас реликте тог безбожног система у нашем народу? Колико је то опасно за наш опстанак?
Пејаковић: Народ је и даље подељен по тој основи. Ми смо имали два антифашистичка покрета, али се упетљала црвена идеологија петокраке и спровела терор, фалсификујући историју, нудећи револуционарну правду уместо Истине. Србима је владао човек који је једва натуцао српски језик, хохштаплер и убица. Срби су га следили и издали претке. Повратак Богу, смирењу и врлини је кључ опстанка нашег народа. Европа нема шта да нам понуди. Светосавље је наш спас. Уколико наставимо да корачамо од Бога, Бог нас неће напустити, али ћемо тешко страдати; она шака Срба која преостане, вратиће се, у сузама и на коленима, Христу, молећи Га за опрост.
И сами позивате да се вратимо Богу. Цркве су нам пуне, то је чињеница, али то не значи и да смо се вратили Богу. Шта за Вас представља то враћање, како да будемо бољи?
Пејаковић: Оно што моје очи виде – цркве су полу-празне. Пуне су кафане и турбо фолк концерти на коме се слави и промовише примтивизам и малограђанштина. Враћање Богу значи бирање пута љубави. Ту је, такође, и одлука да ни по коју цену не изневеримо Христа и не ражалостимо га.
У контексту свега што се дешава у свијету, мислите ли да су дошла зла времена и да је човјечанство можда на прекретници?
Пејаковић: Апсолутно. Људска раса је ниско пала. На жалост, код елита, одбацивање Христа Бога је било организовано и свесно. Човек може да мења своју судбину, али само молитвом и покајањем. Никако марифетлуцима и лукавштином. На жалост, препредењачка идеологија је идеологија савременог човека. Погледајте јадну Европу – све имају, а ништа немају. Бауљају између параграфа о кривом краставцу и комичних родних теорија. Духовни патуљци владају великим народима, педофили нас уче моралу.
Када је ријеч о српском народу, свједоци смо да нам Косово насилно тргају, да нападају Републику Српску, у Црној Гори имамо специфичне прилике, у Хрватској скоро да нас нема… Шта Ви мислите, како да опстанемо, да очувамо своје и да се одбранимо?
Пејаковић: На колена, молимо се Богу. Молимо се увек и стално; опраштајмо све и свима. Чувајмо Србију и Српску. И схватимо: Увек и само Србија, никад више Југославија. Ово нам се дешава јер смо се одрекли Христа. Мора да се мења наставно градиво, уџбеници поново пишу. Свака права реформа почиње и завршава се – љубављу.
Како гледате на наметање идеологија као пожељних патриотиским модела? Шта је за Вас патриотизам? Како видите српског патриоту?
Пејаковић: Српски патриота је човек који, поред српског, говори још један језик; има пријатеље на свим странама света, слободно је и радосно биће, пуно љубави према сваком човеку, нарочито према непријатељима својим. Он слави своју славу, и поносно и отмено носи своје Православље. Воли више Србију него рођену мајку, а Богородицу више од Србије. Кад неко покушава да му отме комад земље, преговара, а кад му неко хоће да отме и цркву на том комаду земље, хвата се за пушку. Не признаје смрт, пева кад умире. Воли и верује у Христа Бога. Ето, такав би требао да је Србин патриота. Али, можда тражимо превише. У овом времену, довољно би било и да је – поштен човек.
Александар Стојановић
Извор: Бањалука.нет
