Nalik misterioznim crtežima u južnoameričkoj pustinji Naska, ispod površine Pojasa Gaze nalazi se ogroman splet podzemnih prolaza, koji već nedeljama okupira pažnju sveta. Na osnovu plana koje su posle nekoliko godina analiza načinili izraelski obaveštajci, tuneli su probijeni u oblicima koji neobično podsećaju na apstraktne obrise čudne ptice, žabe i krivonogog bika.
Sedmog oktobra, kada su pripadnici Hamasa upali na teritoriju Izraela, u jednom kibucu oteli su osamdesetpetogodišnju Joševed Lifšic. Odvedena je u Pojas Gaze i u zarobljeništvu je provela više od dve nedelje, a puštena je uz posredovanje katarskih diplomata. „Držali su nas u podzemnim tunelima u Gazi“, rekla je novinarima pošto ju je Hamas pustio iz zatočeništva. Splet tunela u kojima su je otmičari držali opisala je kao paukovu mrežu.
Ti tuneli predstavljaće jedan od najvećih problema sa kojim će se izraelska vojska suočiti kada, na koncu, pokrene najavljivanu odlučnu ofanzivu protiv Hamasa.
Noćna mora Izraelaca
Dužina podzemnih prolaza ispod Gaze, kojih je Izrael nabrojao bezmalo 1.300, procenjena je na više od 500 kilometara, odnosno pedesetak kilometara više od Šangajskog metroa, koji je drugi najduži sistem podzemnih železnica na svetu. Izraelski izvori navode da se najdublji nalaze 70 metara ispod temelja stambenih zgrada, dok je većina koridora na dubini od dvadesetak metara.
Za razliku od modernih linija metroa, ovi tuneli su tek klaustrofobični prolazi visine manje od dva metra, odnosno nešto unapređeni švercerski kanali kojima su oružje i svakojaka druga roba, daleko od očiju Izraelaca i mimo brojnih blokada uvedenih poslednjih decenija, dopremani u Pojas Gaze iz Egipta.
Sistem tunela, koji se polako širio ispod čitave Gaze, na kraju je postao izvor najmračnijih košmara Izraelaca, posebno kada su iz jednog od njih, 2006. godine, izleteli borci Hamasa i oteli jednog izraelskog vojnika.
Kada su Izraelci nekoliko dana kasnije ušli u taj tunel, pronašli su kesice čipsa i urme, nekoliko ručnih bacača i „kalašnjikove”, kao i „Bošovu” bušilicu – glavni alat za bušenje tunela, od kojih su neki doprli i do kilometar duboko u izraelsku teritoriju.
Još dublje u tunelima nalazilo se i nekoliko manjih prostorija, u kojima su se pripadnici Hamasa krili i spavali. Tu su pronašli i nekoliko izraelskih uniformi, nešto medicinske opreme i par plastičnih lisica, ali su u prolaze ušli bez ikakvog otpora. Sedam godina kasnije, grupa izraelskih specijalaca ušla je u jedan od tunela u Pojasu Gaze i spustila se dvadesetak metara duboko pre nego što je eksplodirala mina iznenađenja, jedna od hiljada postavljenih u mračnim, uskim koridorima kako bi se omeo bilo kakav upad u „Hamasov metro”. Tom prilikom ranjeno je ukupno šest Izraelaca, od kojih je jedan ostao slep. Potera za Hamasovim komandosima pretvorila se u spasilačku misiju.
Hamasov metro straha
Izraelski stratezi su, od samog početka poslednjeg u nizu bezbrojnih ratova sa Palestincima, upozorili da će upravo kompleks tunela ispod Gaze, kada konačno počne prava kopnena ofanziva, predstavljati najveći izazov za desetine hiljada izraelskih vojnika parkiranih trenutno uz obode ove enklave.
Vlasti u Tel Avivu tvrde da su, poslednjih godina, uspele da unište bar stotinu kilometara ovih tunela, te da će u „Hamasov metro” upasti vojska koja se smatra najspremnijom za za rat u urbanim sredinama.
Poučena iskustvima, izraelska vojska je još 2014. godine počela obuku specijalaca za borbu u tunelima i formirala posebne jedinice koje, od tada, vežbaju u sličnim objektima. Za rat u podzemlju napravljeni su i posebni roboti, a izraelska vojska na dresuru je poslala i pse.
Obuka ovih vojnika je pojačana posle 7. oktobra, a tridesetak kilometara od Aškelona preko noći nikao je poligon na kojem se snage određene za upad u Gazu uvežbavaju za rat u naseljenim mestima. „Neki će se kriti u tunelima, neki u kućama. Neki će u strahu pobacati uniforme, ali će se neki boriti do smrti“, rekao je televizijskoj mreži Si-Bi-Es šef obuke, izraelski potpukovnik Mati Sečavč.
Rat u gradovima smatra se jednim od najsloženijih bojišta sa kojima se bilo koja svetska armija može suočiti. U podzemlju je, tvrde Izraelci, još gore, jer vojnici neće moći da računaju na čudesa moderne tehnologije poput uređaja za noćno gađanje, imaće problema sa komunikacijama, a po svoj prilici moraće da nose boce sa kiseonikom i gas maske.
Tuneli će predstavljati jedinu šansu Hamasa da neutrališe neke od prednosti koje, bez ikakve dileme, ima izraelska vojska, uključujući broj vojnika, napredno naoružanje, avione i helikoptere, te na koncu organizaciju. Mrežom međusobno povezanih podzemnih skrovišta, Hamas će imati šansu da neopaženo prebacuje borce na najugroženije položaje, te da, krijući se ispod stambenih objekata, prosto natera Izraelce da gađaju civilne mete. Inženjeri koji su ispitivali tunele došli su do zaključka da je izgradnja mreže tunela ispod Gaze koštala najmanje dva miliona dolara. Ovi tuneli će dodati još jednu dimenziju, podzemnu, ratu između Izraela i Hamasa u kojem je do sada stradalo više od 8.000 ljudi.
Špijuniranje kopača tunela
Istovremeno sa Hamasovom operacijom gradnje tunela, Izraelci su pokrenuli ozbiljnu špijunsku akciju kako bi otkrili kuda sve vode Hamasove katakombe i koja im je osnovna namena.
Gazom su špartali izraelski kamioni natovareni radarima kojima se otkrivaju anomalije u sastavu terena ili uređaji za merenje promena u magnetnim poljima i temperaturama, praćeni su i zvuci koje proizvode pneumatske bušilice, poput onih koje su ranije pronalažene u tunelima.
Ali u potrazi za kanalima iskopanim ispod stambenih zgrada, složena oprema, kako se ispostavilo, nije davala najbolje rezultate, a vremenom su se i Hamasovi graditelji izveštili. Obaveštajna bitka je dobila skoro bioskopski zaplet, jer su Izraelci pratili naslage sveže iskopane zemlje koju su graditelji, poput Tima Robinsa ili Stiva Mekvina u Bekstvu iz Šošenka i Velikom bekstvu, izbacivali oko tek probijenih kanala,
Korporacija RAND je 2017. godine objavila da su lokacije većine tunela za koje su Izraelci imali pouzdane informacije, otkrivene tek pošto su spekulacije potvrdili doušnici.
U komplikovanu akciju praćenja dodat je „nagli nestanak signala mobilnih telefona” ljudi za koje se pretpostavljalo da imaju važne uloge u ovom građevinskom poduhvatu. Hamasovi inženjeri vremenom su pronašli i način da se reše iskopanog peska i zemlje a da to Izraelci ne primete, dok je problem komunikacija rešen starovremenskom tehnologijom – telefonskim žicama koje su pronađene u svim do sada otkrivenim tunelima.
Oružjem protiv otmičara
Nijedna vojska nikada u istoriji nije bila spremnija od izraelske za rat u tunelima, ali to je tek jedan od preduslova za uspeh u složenoj operaciji koja će se istovremeno voditi ispod i iznad zemlje.
Takođe, nema sumnje da su izraelske obaveštajne službe prikupile gomilu informacija o Hamasovoj mreži tunela, ali oprezniji upozoravaju da su Mosad i Šin Bet, uprkos reputaciji najboljih špijunskih organizacija na svetu, nekako prevideli Hamasove pripreme za napad 7. oktobra.
Izraelski general Joav Mordekaj je još pre pet godina tvrdio da su „izraelski geniji pronašli rešenje za tunele koje su izgradili teroristi”: „Kao što imamo Gvozdenu kupolu (Iron Dome), tako imamo i čelični kišobran za podzemlje, koji je kombinacija tehnologije i obaveštajnog rada”, rekao je tada izraelski general, upozoravajući kopače tunela da ih čeka sigurna smrt.
Pre dve godine, izraelska vojska tvrdila je da je za dve sedmice borbi uništila oko 100 kilometara Hamasovih tunela u Gazi, Kan Junisu i Rimalu, te da je u njima razbijeno više od 570 položaja na kojima su skrivani projektili.
Ali tokom dosadašnjih akcija izraelske avijacije protiv Hamasovog sistema tunela pokazalo se da se specijalne avionske bombe, koje mogu da unište mete ukopane i do 50 metara ispod zemlje, nisu pokazale preterano efikasnim.
U ranijim ratovima, uključujući i Prvi svetski rat, u tunele su puštani bojni otrovi, a u novije vreme suzavac. Ali, eksperti smatraju da te opcije nisu na raspolaganju Izraelcima pošto će, neizostavno, izazvati odijum svetske javnosti, čija je podrška izraelskoj strani već prilično uzdrmana snimcima gomila leševa civila u Pojasu Gaze.
Poslednjih dana pominjana je i mogućnost da tuneli jednostavno budu poplavljeni, što se ne čini verovatnom mogućnošću. Bitka će svakako biti složena, vodiće se u mračnim i hladnim hodnicima u kojima će svaka pucnjava podići gomile potencijalno opasne prašine.
Ni Hamas u bitku ne ulazi bez problema – Izrael je prethodnih dana uništio dobar deo infrastrukture u Pojasu Gaze, pa već danima nema struje neophodne za ventilaciju tunela. Izraelci se nadaju da bi to Hamasove borce moglo isterati na površinu, a da bi ono u čemu bi se potom zatekli stanovnici Gaze moglo Palestince okrenuti protiv Hamasa.
Da stvari za Izrael ni slučajno ne bi krenule naopako, Amerikanci su u pomoć poslali generala Džejmsa Glina, komandanta snaga koje su 2004. godine, u najžešćoj kampanji koju su snage SAD pokrenule još od Vijetnamskog rata, sa zemljom sravnile Faludžu u Iraku. U svakom slučaju, kako je „Njujork tajmsu“ objasnio potpukovnik Tomas Arnold, strateg američke kopnene vojske i autor nekoliko studija o borbama u urbanom okruženju na Bliskom istoku: „Biće gadno“.
Rade Maroević
Izvor: RTS OKO
